Решење Апелационог суда у Београду, Ржг 204/21 од 08.10.2021. године, доступнo je на адреси https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/371372
У образложењу решења Апелационог суда, којим се усваја жалба предлагача због неодлучивања Вишег суда у Београду по поднетом приговору ради убрзања поступка и утврђења да је предлагачима повређено право на суђење у разумном року у предмету који се води пред Вишим судом у Београду Гж. 12357/18.
Истакли су да је Виши суд у Београду примио предмет дана 22.6.2018. године који је заведен у уписник Гж под бројем 12357/18 и да је прошло пуне три године од дана пријема предмета у Виши суд у Београду, а да исти није решен иако је парнични поступак инициран 2013. године. Предложили су да суд приговор ради убрзања поступка усвоји и утврди повреду права на суђење у разумном року. Предлагач АА није својеручно потписао приговор ради убрзања поступка и утврђења да је предлагачима повређено право на суђење у разумном року.
Председник Вишег суда у Београду није у року од 2 месеца од дана пријема приговора донео одлуку о изјављеном приговору предлагача АА и ББ, а што је био дужан да учини у смислу одредбе члана 7 став 4 Закона о заштити права на суђење у разумном року.
Одредбом члана 4 Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да при одлучивању о правним средстима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају све околности и предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа и врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука.
Одредбом члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода прописано је, између осталог, да свако, током одлучивања о његовим грађанским правима и обавезама, или о кривичној оптужби против њега, има право на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним судом, образованим на основу закона.
Одредбом члана 10 Закона о парничном поступку прописано је да странка има право да суд одлучи о њеним захтевима или предлозима у разумном року. Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења и у складу са претходно одређеним временским оквиром за предузимање парничних радњи са што мање трошкова по странку у поступку одлучивања.
По оцени Апелационог суда, повређено је право предлагача ББ, јер судови ни након више од 7 година, 9 месеци и 29 дана од почетка суђења нису успели да у целини правноснажно окончају предметни спор. Ово све тим пре што је ожалбено решење о одбачају тужбе у хитном старом предмету, а што представља још један разлог због кога је жалбени суд морао брже да поступа. Пошто је поступак неразумно дуго трајао и још није у целини окончан, то је Апелациони суд утврдио повреду права на суђење у разумном року применом цитираних одредаба Устава РС, Европске конвенције и закона и одлучио као у ставу другом изреке овог решења.