Недостављање поднеска тужиоца окривљеном у жалбеном поступку и онемогућавање окривљеном да присуствује седници другостепеног већа (повреда чл. 6 ст. 1 и 3 ц)
Господин Бредстететр је аустријски трговац вином. Дана 16. маја 1983. савезни вински инспектор извршио је инспекцију у подруму вина након чега је донет закључак да вино није природно и свеукупно недовољно квалитетно. Пољопривредни институт је стога покренио поступак против г-дина Брендстетера, због кршења Закона о вину, који је извршио нову анализу у аустријском Федералном институту за контролу хране, која је указала да нивои природних материја у вину нису испод законски захтеваног минимума како се тврди првом анализом. Суд је наложио да се у Пољоприврендом институту поново изврши испитивање узорака. Резултати овог испитивања указали су да је дошло до грешке приликом узимања узорка за анализу (као сведоци пред судом су то потврдили супруга и синови г-дина Брендстетера). Ипак, одлука суда је била да је вино било разблажено, те је г-дин Брендстетер оглашен кривим, као и да се даље анализе неће радити. На ову одлуку апликат је изјавио жалбу, тражећи да се поново изврши анализа и да је негирањем његово права на нову анализу заправо негирано његово право на одбрану.
Суд је утврдио да није дошло до повреде права из члана 6-3-ц.
Подносилац представке је за осуђен за убиство на 20 година затвора. Он је поднео жалбу позивајући се на неурачунљивост и друге олакшавајуће околности; тужилаштво се такође жалило на изречену казну, захтевајући доживотну казну. Врховни суд је заказао рочиште, при том обавестившти подносиоца, да се у његово име може пред судом изјаснити само његов бранилац. Неколико дана пред рочиште, апликант је обавештен да је С. Постављен за његовог браниоца, након чега се обратио суду са захтевом да буде присутан на рочишту. Међутим, то му није дозвољено. Суд је у његовом одсуству одбацио његову жалбу и потврдио пресуду првостепеног суда.
Имајући у виду да се Врховни суд у поступку преиспитивања првостепених одлука бави првенствено питањима права која се постављају у вези са вођењем суђења и другим процедуралним питањима, за које није било неопходно присуство подносиоца представке, његово право на правично суђење није прекршено.
Међутим, у погледу жалби на казну, суд је позван да испита да ли казну треба повећати или смањити и у том погледу мора узети у обзир личност и карактер подносиоца представке, укључујући и његово стање ума у време кривичног дела, његов мотив и агресивност уопште. Узимајући у обзир да говоримо о кривичном делу убиства, случај се не може правилно испитати без стицања личног утиска о подносиоцу представке и било је неопходно да он буде присутан и да му се пружи прилика за учешће. У складу са овим, ЕСЉП је једногласно одлучио да члан његово право из члана 6 став 1 у односу на члан 6 став 3, јесте повређено.