Пресуда Апелационог суда у Београду Гж 6752/21 од 24.1.2024. године, доступна на адреси https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/535783
Пресудом се потврђује пресуда Вишег суда у Београду П 2383/21 од 24.09.2021. године, а жалба тужиље одбија, као неоснована.
Побијаном пресудом Вишег суда у Београду П 2383/21 од 24.09.2021. године ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужена да тужиљи исплати на име накнаде материјалне штете у виду измакле користи настале 22.09.2009. године незаконитим радом службеног лица туженог, за период од јануара 2010. године до октобра 2019. године појединачно исказане месечне износе са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног износа до исплате, као неоснован.
Према образложењу побијане пресуде и утврђеном чињеничном стању тужиља је уз посредовање, Агенције “...”, као зајмопримац закључила уговор о зајму на износ од 61.800 евра у динарској противвредности са месечном каматом од 2% и роком враћања од 5 месеци. Ради обезбеђења зајма конституисана је вансудска хипотека на непокретности тужиље у ул. ... Како тужиља није вратила позајмљени новац, зајмодавци су 06.10.2008. године опоменом позвали тужиљу да у року од 7 дана измири дуговање, а 27.10.2008. године извршена је забележба хипотекарне продаје куће у ул. ... и хипотекарни повериоци овлашћени су да ради намирења свог потраживања по правноснажности решења али не пре истека рока од 30 дана од дана издавања решења, продају непокретност у складу са Законом о хипотеци. На предметно решење стављена је клаузула правноснажности 06.04.2009. године, а након тога 14.09.2009. године закључен је уговор о купопродаји по коме је тужиљина непокретност продата ББ и ВВ. Тужиља је из предметне непокредности исељена дана 22.09.2009. године уз асистенцију полиције и то ГГ који је потписао одлуку о пружању полицијске интервенције ради исељења хипотекарног дужника, а овде тужиље. Жалба коју је тужиља изјавила против решења Дн 25212/08 од 17.12.2008. године, решењем Вишег суда у Београду од 27.06.2012. године је одбијена, те је решење о забележби хипотекарне продаје од 17.12.2008. године постало правноснажно јер су за доношење тог решења били испуњени законски услови.
ГГ који је потписао одлуку о пружању полицијске интервенције, правноснажном пресудом Првог основног суда у Београду К бр. 7669/13 од 25.05.2016. године оглашен је кривим што је дана 21.09.2009. године у стању урачунљивости, свестан свог дела и да је исто забрањено, хтео његово извршење, у својству службеног лица, очигледно несавесно поступао у вршењу службе, иако је био свестан да услед тога може наступити тежа повреда права другог, да је таква последица и наступила на тај начин што је уместо начелника ПС ... у својству ... потписао одлуку о пружању полицијске интервенције ради исељења хипотекарног дужника, а оштећене АА иако је овај акт могао потписати једино начелник ПС и уз мишљење ПУ Београд, па је сходно члану 37 Закона о хипотеци, пружио асистенцију хипотекарним повериоцима оштећене иако оштећена АА никада није примила решење Дн бр. 3334/09 на основу ког решења је сходно члану 31 Закона о хипотеци било могуће пружити асистенцију када исто постане правноснажно, а не пре истека рока од 30 дана од дана издавања предметног решења, а оштећена је наведено решење примила тек 08.07.2010. године, на који начин је за оштећену АА наступила тежа повреда права јер је иста насилно исељена из своје породичне куће у ул. ... приликом пружања полицијске помоћи дана 22.09.2009. године по одлуци окривљеног, чиме је извршио кривично дело несавестан рад у служби из члана 361 став 1 у вези става 1 КЗ.
Правноснажном пресудом Првог основног суда у Београду утврђена је делимична ништавост уговора о зајму и то у односу на камату. Пресудом Врховног касационог суда Рев 5083/2019 од 04.06.2020. године преиначена је пресуда Апелациoног суда у Београду Гж 8295/18 од 05.07.2019. године и пресуда Првог основног суда у Београду П 4538/18 од 25.05.2018. године, те је усвојен тужбени захтев тужиље АА и утврђено да је ништав уговор закључен 14.09.2009. године између ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ и ИИ као продаваца са једне стране и ББ и ВВ као купаца са друге стране.
Неосновано се жалбеним наводима тужиље указује да првостeпeни суд супротно одредби члана 13 Закона о парничном поступку доводи у питање исправност правноснажне пресуде Првог основног суда у Београду К 7669/13 од 25.05.2016. године којом је службено лице Министарства унутрашњих послова осуђено због тога што је незаконито пружало полицијску интервенцију ради исељења тужиље чиме је за тужиљу наступила тежа повреда права јер је иста била насилно исељења из своје породичне куће приликом пружања полицијске помоћи дана 22.09.2009. године по одлуци окривљеног, а припадника Министарства унутрашњих послова.
Одредбом члана 154 став 1 Закона о облигационим односима-ЗОО прописано је да ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити је, уколико не докаже да је штета настала без његове кривице. Чланом 155 ЗОО прописано је да је штета умањење нечије имовине (обична штета) и спречавање њеног повећања (измакла корист) као и наношење другом физичког и психичког бола и страха (нематеријална штета). Чланом 158 ЗОО прописано је да кривица постоји када је штетник проузроковао штету намерно или непажњом. Одредбом члана 13 Закона о парничном поступку прописано је да је у парничном поступку против учиниоца кривичног дела, суд у погледу постојања кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца везан за правноснажну пресуду кривичног суда којом се оптужени оглашава кривим.
По ставу Апелационог суда, неосновани су жалбени наводи тужиље којима се указује да је првостепени суд пропустио да у сагласности са одредбом члана 398 став 2 Закона о парничном поступку поступи по решењу Апелационог суда у Београду Гж 3558/21 од 12.08.2021. године, а којим је указано да ће првостепени суд у поновном поступку на основу правилне примене члана 7 и 8 ЗПП, те члана 172 Закона о облигационим односима и одредби члана 31, 34 и 37 Закона о хипотеци утврдити да ли постоје узрочна веза између штетне радње и материјалне штете која се тужбом тражи односно да ли је штета наступила због незаконитог или неправилног рада државног органа а имајући у виду пресуду Првог основног суда у Београду К. бр. 7663/13 од 25.05.2016. године. Првостепени суд је по ставу другостепеног суда управо поступајући по наведеном решењу овог суда, правилно утврдио постојање адекватне узрочне везе између штетне радње и материјалне штете која се тужбом тражи односно правилан је закључак првостепеног суда да незаконито пружена асистенција од стране службеника Министарства унутрашњих послова у поступку спровођења хипотекарне продаје, није адекватан узрок штете већ напротив узрок штете и то адекватан насталој штетној последици је незаконито дата потврда правноснажности на решење о хипотекарној продаји.
Разлози другостепеног суда су дати у складу са актуелном праксом Европског суда за људска права по којој другостепени суд може навести сопствене разлоге за одлуку у циљу давања образложене одлуке и права на правично суђење у складу са чланом 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода - пресуда Европског суда за људска права од 27.09.2001. године, Hirvisaari v. Finland (49684/99, 30-33).