Предмет се односи на спроведену експропријацију земљишта и надокнаду која се има исплатити тужиоцу
Првостепеном пресудом је усвојен тужбени захтев тужилаца, па је обавезан тужени Град Нови Сад да на име накнаде за неколико катастарских парцелу исплати тужиоцима новчани износ од 11.054.804,08 динара са законском затезном каматом почев од 14.05.2024. године на име накнаде за експроприсане непокретности.
У пресуди Апелационог суда у Новом Саду Гж 2444/2024 од 10.09.2024. године, којом се потврђује Пресуда Вишег суда у Новом Саду, П. 95/2023 од 14.5.2024. године, наводи се следеће: одредбом члана 1. став 1. Протокола 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права прописано је да свако физичко и правно лице има право на несметано уживање своје имовине и да нико не може бити лишен своје имовине осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелом међународног права. Одредбом члана 1. став 2. истог Протокола прописано је да претходне одредбе не утичу на право државе да примењује законе које сматра потребним да би регулисала коришћење имовине у складу са општим интересима или да би обезбедила наплату пореза или других дажбина или казни.
Првостепени суд се у конкретном случају није позвао на одредбе Закона о експропријацији које се у конкретном случају не примењују. Право тужилаца на новчану накнади извире директно из устаноправне регулативе коју је првостепени суд навео, као и из одредби Европске конвенције о заштити људских права, конкретно Протокола број 1 уз Европску конвенцију који се односи на заштиту права на имовину. Овај међународни документ је интегрисан у домаћи правни систем и непосредно се примењује. Реч је о sui generis праву на новчану накнаду због повреде права на имовну, а не о накнади штете, па се у конкретном случају не примењују ни одредбе Закона о облигационим односима на које се жалба такође позива. Када изводи закључак о томе да ли је дошло до повреде права на имовину у смислу чл. 58 Устава и чл. 1 Портокола 1 уз Европску конвенцију, суд испитује да ли, као прво, постоји право на имовину активног легитимисаног лица, затим да ли је било мешања у право на имовину и коначно, каква је природа тог мешања, односно да ли су наметнута ограничења таквог карактера да задиру у суштину права на имовину.