Пресуда Прекршајног апелационог суда, 4-ПРЖ.бр. 17194/24 од 17.10-2024, године, доступна на адреси
https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/546570
У овом предмету ради се о непријављивању новца у тренутку прелаза границе и уласка у Републику Србију и о одузимању новца који није пријављен.
Окривљени је превидео своју обавезу да усмено обавести царинског службеника о новцу који се налазио у торбици коју је носио око врата. Он је навео да су се у торбици у којој се налазио новац налазили оргинални изводи из банке које је добио приликом подизања новца са свог рачуна, које изводе је свакако предао царинском службенику. Окривљени од 2019. године, од када је добио посао возача камиона, живи и ради у иностранству, запослен је као возач камиона, на који начин остварује зараду, коју у највећем делу прослеђује својој породици коју на овај начин издржава, наводећи као доказ уговор о раду са преводом на српски језик од 01.11.2019. године и потврду о запослењу. Он је дана 29.06.2023. године, услед померања и одлагања летова које је користио на свом путу до куће након више од 25 часова коначно допутовао у Републику Србију и да је након слетања на Аеродром “Никола Тесла” био видно исцрпљен и преморен од дуготрајног путовања, да је био и суочен са неочекиваном ситуацијом на Београдском аеродрому на пасошкој контроли и царини, којом приликом је морао додатно да чека још неколико часова како би обавио пасошку и царинску контролу, па је услед свега тога апсолутно ненамерно и без икакве потребе и разлога за тим превидео своју обавезу да усмено обавести царинске службенике о новцу који се налазио у торбици коју је носио, иако је уз ефективни страни новац који је носио у укупном износу од 30.000 USD уредно имао и потврде из банке којима је потврђивао порекло свог новца и доказивао да је новац подигнут са рачуна окривљеног, а што је чинио сваки претходни пут када је улазио у Републику Србију, наводећи као доказ пријаву број К-703 од 22.10.2021. године, када је пријављен изос од 30.000 USD и пријаву број 532/2022 од 23.05.2022. године, када је пријављен износ од 40.000 USD.
Окривљени је пресудом прекршајног суда оглашен одговорним због прекршаја из члана 62 став 1 тачка 18 Закона о девизном пословању, за који је осуђен на новчану казну у износу од 5.000,00 динара. Истом пресудом окривљеном је на основу члана 64 став 1 Закона о девизном пословању и на основу члана 54 Закона о прекршајима изречена заштитна мера одузимања предмета прекршаја-ефективног страног новца у износу од 19.100 USD.
Пресудом Прекршајног апелационог суда делимично се усваја жалба окривљеног и преиначује пресуда Прекршајног суда у Београду 11-Пр.бр. 7153/24 од 31.05.2024. године, у делу изречене заштитне мере одузимања предмета прекршаја-ефективног страног новца, па се окривљеном за прекршај из члана 62 став 1 тачка 18 Закона о девизном пословању, чињенично описан у изреци првостепене пресуде, на основу члана 64 став 2 Закона о девизном пословању изриче заштитна мера делимичног одузимања предмета прекршаја-ефективног страног новца у износу од 2.000 USD, док се остатак од 17.100 USD има вратити окривљеном у року од 15 дана од дана достављања ове пресуде од стране Народне банке Србије.
Иако је одузимање девиза у конкретном предмету било законито, односно у складу са чланом 64 став 1 Закона о девизном пословању, овај суд налази да је одузимање целокупног износа девиза које су окривљеном одузете као додатна санкција уз новчану казну на коју је осуђен несразмерно с обзиром на установљене околности под којима је прекршај извршен а на које се жалбом основано указује и тиме је окривљеном наметнут прекомеран терет на који начин је повређен члан 1 Протокола 1 Европске Конвенције о људским правима и основним слободама.