Члан 2
Породица
(1) Породица ужива посебну заштиту државе.
(2) Свако има право на поштовање свог породичног живота.
Члан 6
Дете
(1) Свако је дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета.
(2) Држава има обавезу да предузима све потребне мере за заштиту детета од занемаривања, од физичког, сексуалног и емоционалног злостављања те од сваке врсте експлоатације.
(3) Држава има обавезу да поштује, штити и унапређује права детета.
(4) Дете рођено ван брака има једнака права као дете рођено у браку.
(5) Усвојено дете има једнака права према усвојитељима као дете према родитељима.
(6) Држава је дужна да детету без родитељског старања обезбеди заштиту у породичној средини увек када је то могуће.
Члан 13
Лично име
(1) Свако има право на лично име.
(2) Право на лично име стиче се рођењем.
(3) Лично име се може променити под условима одређеним овим законом.
1. Права детета
Порекло
Члан 59
(1) Дете, без обзира на узраст, има право да зна ко су му родитељи.
(2) Право детета да зна ко су му родитељи може бити ограничено само овим законом.
(3) Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може извршити увид у матичну књигу рођених и у другу документацију која се односи на његово порекло.
Живот са родитељима
Члан 60
(1) Дете има право да живи са родитељима и право да се родитељи о њему старају пре свих других.
(2) Право детета да живи са родитељима може бити ограничено само судском одлуком када је то у најбољем интересу детета.
(3) Суд може донети одлуку о одвајању детета од родитеља ако постоје разлози да се родитељ потпуно или делимично лиши родитељског права или у случају насиља у породици.
(4) Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може одлучити са којим ће родитељем живети.
Лични односи
Члан 61
(1) Дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи.
(2) Право детета да одржава личне односе са родитељем са којим не живи може бити ограничено само судском одлуком када је то у најбољем интересу детета.
(3) Суд може донети одлуку о ограничавању права детета да одржава личне односе са родитељем са којим не живи ако постоје разлози да се тај родитељ потпуно или делимично лиши родитељског права или у случају насиља у породици.
(4) Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може одлучити о одржавању личних односа са родитељем са којим не живи.
(5) Дете има право да одржава личне односе и са сродницима и другим лицима са којима га везује посебна блискост ако ово право није ограничено судском одлуком.
Развој детета
Члан 62
(1) Дете има право на обезбеђење најбољих могућих животних и здравствених услова за свој правилан и потпун развој.
(2) Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може дати пристанак за предузимање медицинског захвата.
Мишљење детета
Члан 65
(1) Дете које је способно да формира своје мишљење има право слободног изражавања тог мишљења.
(2) Дете има право да благовремено добије сва обавештења која су му потребна за формирање свог мишљења.
(3) Мишљењу детета мора се посветити дужна пажња у свим питањима која га се тичу и у свим поступцима у којима се одлучује о његовим правима, а у складу са годинама и зрелошћу детета.
(4) Дете које је навршило 10. годину живота може слободно и непосредно изразити своје мишљење у сваком судском и управном поступку у коме се одлучује о његовим правима.
(5) Дете које је навршило 10. годину живота може се само, односно преко неког другог лица или установе, обратити суду или органу управе и затражити помоћ у остваривању свог права на слободно изражавање мишљења.
(6) Суд и орган управе утврђују мишљење детета у сарадњи са школским психологом односно органом старатељства, породичним саветовалиштем или другом установом специјализованом за посредовање у породичним односима, а у присуству лица које дете само изабере.
Члан 67
Смисао родитељског права
Родитељско право изведено је из дужности родитеља и постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета.
ЛИШЕЊЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ
Потпуно лишење пословне способности
Члан 146
(1) Пунолетно лице које због болести или сметњи у психо-физичком развоју није способно за нормално расуђивање те због тога није у стању да се само стара о себи и о заштити својих права и интереса може бити потпуно лишено пословне способности.
(2) Пословна способност лица из става 1 овог члана једнака је пословној способности млађег малолетника.
Делимично лишење пословне способности
Члан 147
(1) Пунолетно лице које због болести или сметњи у психо-физичком развоју својим поступцима непосредно угрожава сопствена права и интересе или права и интересе других лица може бити делимично лишено пословне способности.
(2) Пословна способност лица из става 1 овог члана једнака је пословној способности старијег малолетника.
(3) Судском одлуком о делимичном лишењу пословне способности одредиће се правни послови које лице делимично лишено пословне способности може односно не може самостално предузимати.
Враћање пословне способности
Члан 148
Пунолетном лицу лишеном пословне способности може се вратити пословна способност када престану разлози због којих је оно било потпуно или делимично лишено пословне способности.
Одлуке о лишењу и враћању пословне способности
Члан 149
(1) Одлуку о лишењу пословне способности и одлуку о враћању пословне способности доноси суд у ванпарничном поступку.
(2) Правноснажна судска одлука о лишењу и враћању пословне способности доставља се без одлагања органу старатељства.
Критеријуми одређивања издржавања
Члан 160
(1) Издржавање се одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања.
(2) Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода те других околности од значаја за одређивање издржавања.
(3) Могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавезе да издржава друга лица те других околности од значаја за одређивање издржавања.
(4) Минимална сума издржавања представља суму коју као накнаду за храњенике односно за лица на породичном смештају периодично утврђује министарство надлежно за породичну заштиту, у складу са законом.
ЗАШТИТА ОД НАСИЉА У ПОРОДИЦИ
Насиље у породици
Члан 197
(1) Насиље у породици, у смислу овог закона, јесте понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице.
(2) Насиљем у породици, у смислу става 1 овог члана, сматра се нарочито:
1. наношење или покушај наношења телесне повреде;
2. изазивање страха претњом убиства или наношења телесне повреде члану породице или њему блиском лицу;
3. присиљавање на сексуални однос;
4. навођење на сексуални однос или сексуални однос са лицем које није навршило 14. годину живота или немоћним лицем;
5. ограничавање слободе кретања или комуницирања са трећим лицима;
6. вређање, као и свако друго дрско, безобзирно и злонамерно понашање.
(3) Члановима породице у смислу става 1 овог члана сматрају се:
1. супружници или бивши супружници;
2. деца, родитељи и остали крвни сродници, те лица у тазбинском или адоптивном сродству, односно лица која везује хранитељство;
3. лица која живе или су живела у истом породичном домаћинству;
4. ванбрачни партнери или бивши ванбрачни партнери;
5. лица која су међусобно била или су још увек у емотивној или сексуалној вези, односно која имају заједничко дете или је дете на путу да буде рођено, иако никада нису живела у истом породичном домаћинству.
Мере заштите
Члан 198
(1) Против члана породице који врши насиље суд може одредити једну или више мера заштите од насиља у породици, којом се привремено забрањује или ограничава одржавање личних односа са другим чланом породице.
(2) Мере заштите од насиља у породици јесу:
1. издавање налога за исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине односно закупа непокретности;
2. издавање налога за усељење у породични стан или кућу, без обзира на право својине односно закупа непокретности;
3. забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености;
4. забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице;
5. забрана даљег узнемиравања члана породице.
(3) Мера заштите од насиља у породици може трајати највише годину дана.
(4) Време проведено у притвору као и свако лишење слободе у вези с кривичним делом односно прекршајем урачунава се у време трајања мере заштите од насиља у породици.
Продужавање мере заштите
Члан 199
Мера заштите од насиља у породици може се продужавати све док не престану разлози због којих је мера била одређена.
Престанак мере заштите
Члан 200
Мера заштите од насиља у породици може престати пре истека времена трајања ако престану разлози због којих је мера била одређена.
Члан 204
Хитност поступка
(1) Поступак у вези са породичним односима хитан је ако се односи на дете или родитеља који врши родитељско право.
(2) У поступку у вези са породичним односима тужба се не доставља туженом на одговор.
(3) Поступак из става 1 овог члана суд ће, по правилу, спровести на највише два рочишта.
(4) Прво рочиште заказује се тако да се одржи у року од 15 дана од дана када су тужба или предлог примљени у суду.
(5) Другостепени суд дужан је да донесе одлуку у року од 30 дана од дана када му је достављена жалба.
Дужност суда
Члан 266
(1) У спору за заштиту права детета и у спору за вршење односно лишење родитељског права суд је увек дужан да се руководи најбољим интересом детета.
(2) Ако суд процени да у спору за заштиту права детета или у спору за вршење односно лишење родитељског права дете као странка није заступано на одговарајући начин, дужан је да детету постави привременог заступника.
(3) Ако суд утврди да је у спору за заштиту права детета или у спору за вршење односно лишење родитељског права странка дете које је способно да формира своје мишљење, дужан је:
осим ако би то очигледно било у супротности са најбољим интересом детета.
Поступак у спору за заштиту права детета и у спору за вршење односно лишење родитељског права
Нарочита хитност поступка
Члан 269
(1) Поступак за заштиту права детета и поступак за лишење родитељског права нарочито су хитни.
(2) Прво рочиште заказује се тако да се одржи у року од осам дана од дана када је тужба примљена у суду.
(3) Другостепени суд дужан је да донесе одлуку у року од 15 дана од дана када му је достављена жалба.
Члан 270
Пре него што донесе одлуку о заштити права детета или о вршењу односно лишењу родитељског права, суд је дужан да затражи налаз и стручно мишљење од органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима.
Одлука о вршењу родитељског права
Члан 272
(1) Споразум родитеља о заједничком или самосталном вршењу родитељског права уноси се у изреку пресуде о вршењу родитељског права уколико суд процени да је тај споразум у најбољем интересу детета.
(2) Ако родитељи нису закључили споразум о вршењу родитељског права или суд процени да њихов споразум није у најбољем интересу детета, одлуку о поверавању заједничког детета једном родитељу, о висини доприноса за издржавање од стране другог родитеља и о начину одржавања личних односа детета са другим родитељем доноси суд.
(3) Када суд донесе одлуку о заједничком или самосталном вршењу родитељског права, а дете се не налази код родитеља који треба да врши родитељско право, суд ће наредити да се дете одмах преда родитељу који треба да врши родитељско право.
Нарочита хитност поступка
Члан 280
(1) Поступак у спору за издржавање нарочито је хитан.
(2) Прво рочиште заказује се тако да се одржи у року од осам дана од дана када је тужба примљена у суду.
(3) Другостепени суд дужан је да донесе одлуку у року од 15 дана од дана када му је достављена жалба.