Међународни пакт о грађанским и политичким правима - ICCPR
Општи коментар бр. 36 Комитета УН за људска права (CCPR/C/GC/36)
у односу на члан 6 Конвенције - право на живот
донет 30.октобра 2018. године на 124. заседању
Тачка 26. (Обавеза заштите од општих услова у друштву):
Дужност заштите права на живот такође подразумева да државе уговорнице треба да предузму одговарајуће мере како би се решили општи услови у друштву који могу створити директне претње по живот или спречити појединце да уживају своје право на живот са достојанством. Ти општи услови могу укључивати високе нивое криминала и насиља ватреним оружјем, распрострањене саобраћајне и индустријске несреће, деградацију животне средине (видети такође став 62. у наставку), одузимање земље, територија и ресурса староседелачким народима, праспрострањеност болести опасних по живот, као што су сида, туберкулоза и маларија, учестала злоупотреба супстанци, распрострањена глад и неухрањеност, као и екстремно сиромаштво и бескућништво.
Мере које се захтевају ради обезбеђивања адекватних услова за заштиту права на живот обухватају, када је то потребно, мере осмишљене да појединцима обезбеде приступ без одлагања есенцијалним доброма и услугама као што су храна, вода, смештај, здравствена заштита, електрична енергија и санитарије, као и друге мере осмишљене да промовишу и олакшају адекватне опште услове, попут јачања ефикасних хитних здравствених служби, операција реаговања у ванредним ситуацијама (укључујући ватрогасце, санитетске службе и полицијске снаге) и програма социјалног становања.
Државе уговорнице би такође требало да развију стратешке планове за унапређење уживања права на живот, који могу обухватати мере за борбу против стигматизације повезане са инвалидитетом и болестима, укључујући полно преносиве болести, које ометају приступ медицинској нези; детаљне планове за промовисање образовања за ненасиље; као и кампање за подизање свести о родно заснованом насиљу и штетним праксама, као и за побољшање приступа медицинским прегледима и третманима осмишљеним за смањење смртности мајки и одојчади.
Осим тога, државе уговорнице би такође требало да развију, када је то потребно, планове за ванредне ситуације и планове управљања катастрофама осмишљене за повећање приправности и решавање природних катастрофа и катастрофа изазваних људским фактором које могу негативно утицати на уживање права на живот, као што су урагани, цунамији, земљотреси, радиоактивне несреће и масовни сајбер-напади који доводе до поремећаја есенцијалних услуга.
Интегрални текст доступан на