Пресуда Управног суда I-1 У 11152/13 од 03.09.2015. године, доступна на адреси
https://sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/185745
Управни суд, одлучујући у управном спору по тужбама тужилаца: A.A., Б.Б., В.В. и Г.Г. против туженог Министарства енергетике, развоја и животне средине, са заинтересованим лицем Д.Д., у предмету давања сагласности на студију о процени утицаја пројекта изградње објекта на животну средину, донео је пресуду којом се поништава решење Министарства и предмет враћа надлежном органу на поновно одлучивање.
Оспореним решењем у тачки 1 диспозитива даје се сагласност на Студију о процени утицаја Пројекта изградње хидроенергетских објеката ... и ... на животну средину, носиоца пројекта Д.Д., на стационажи 101+887 и 87+355 речног тока; у тачки 2 диспозитива се обавезује носилац пројекта да у току извођења пројекта испоштује наведене услове других надлежних органа и организација, а посебно да спроведе мере заштите животне средине и програм праћења утицаја на животну средину наведене у поглављу 8. и 9. Студије; у тачки 3 диспозитива се посебно обавезује носилац пројекта да одржава константу коту на ХЕ од 519,00 мнм, како је наведено у ставу 2, поглавља 7.12; у тачки 4 диспозитива се обавезује носилац пројекта да у року од две године од пријема овог решења започне извођење пројекта из тачке 1 овог решења.
У тужби поднетој овом суду, тужилац A.A. побија законитост оспореног решења из свих законских разлога. Истиче да је изрека оспореног решења нејасна и неразумљива. Поред наведеног, тужбом се истиче да тужиоцима није омогућено копирање списа, чиме су повређена правила поступка из члана 70. Закона о општем управном поступку, али и одредбе Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине. Такође се тужбом истиче повреда материјалног права, јер није поступљено у складу са одредбама Закона о процени утицаја на животну средину, па се нарочито инсистира на чињеници незаконитог организовања јавне презентације и јавне расправе о Нацрту Студије, која је првобитно неуспешно организована 15.08.2012. године у згради општине Пријепоље, а затим је следећа организована дана 09.01.2013. године у згради Привредне коморе Београда, на коју расправу није омогућен организовани долазак, а затим и улазак тужиоцима.
Коначно, оспорено решење се не бави једним суштинским проблемом: да је изградња ХЕ и од утицаја на животну средину и у Републици Црној Гори, а да оспорено решење не садржи ниједан навод о томе. Истиче да је Агенција за заштиту животне средине Републике Црне Горе формирала Комисију за оцену предметне студије и да је Комисија крајем априла 2013. године усвојила Извештај о оцјени студије о процени утицаја пројекта изградње ХЕ на животну средину. Међутим, оспорено решење уопште не помиње поступак прекограничне процене утицаја на животну средину Црне Горе, као и постојање наведеног извештаја, без којег би било немогуће донети законито решење о сагласности на предметну студију.
Сматра да је закон повређен на његову штету и предлаже да суд поништи оспорено решење и предмет врати на поновни поступак. Трошкове је тражио и определио.
Тужиоци Б.Б., В.В. и Г.Г. су у својим тужбама поновили ове наводе. Управни суд је спојио поступке у предметима овога суда У 11153/13, У 11154/13 и У 14700/13 поступку у предмету У 11152/13, јер се тужбама тражи поништај истог коначног управног акта туженог органа.
По оцени Управног суда, основано се тужбама оспорава законитост решења туженог органа. Пре свега, повређена је одредба члана 16. став 2. тачка 1. Закона о процени утицаја на животну средину којом је прописано да носилац пројекта уз захтев за давање сагласности на студију у процени утицаја подноси најмање три примерка студије у писаном и један у електронском облику. Ово стога што из списа органа не произлази да је заинтересовано лице као носилац пројекта поднело Студију у електронском облику, чиме је учињена повреда правила поступка, која је од битног утицаја и на питање поступка јавног увида у Студију и доступности информација заинтересованој јавности (а у достављеним списима органа се не налази ни Студија у писаном облику). Наиме, због немогућности фотокопирања Студије услед великог обима и формата, повређена је одредба члана 4. став 1. алинеја а) тачка 1. Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине (Архуска конвенција), којом је прописано да ће свака страна и органи јавне власти обезбедити доступност јавности информација о животној средини у захтеваној форми, изузев када је органу јавне власти једноставније да учини доступним те информације у другој форми, у ком случају ће се дати разлози са њихово достављање у тој форми. Међутим, услед недостатка доставе Студије у електронској форми, није било могуће да се изврши достава фотокопије писаног или копије електронског облика студије заинтересованој јавности. Ово произлази из службених белешки које су сачиниле службена лица општинских управа Пријепоља и Сјенице.
Одредбама Закона о процени утицаја на животну средину и Архуске конвенције прописано је да се поводом студије о процени утицаја на животну средину морају обезбедити јавни увид, организовати презентација и спровести јавна расправа. У списима предмета туженог органа, међутим, нема доказа да је у било ком тренутку извршена јавна презентација предметне студије, чиме су повређене одредбе члана 20. став 1. Закона.
Суд је става да је тужени начинио повреду правила поступка и из члана 20. став 3. Закона о процени утицаја на животну средину, јер је јавна расправа дана 09.01.2013. године одржана пре него што је истекло 20 дана од дана обавештавања јавности.