Пресуда Пресуда Привредног апелационог суда 1 Пвж 7/21 од 27.01.2021.године, доступна на адреси https://sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/246540
Овом пресудом делимично је преиначена пресуда Привредног суда у Зрењанину Пк 469/2019 од 23.10.2020. године, у делу одлуке о казни за окривљено правно лице DOO …и окривљено одговорно лице АА, и због извршења привредног преступа из члана 79. став 1. тачка 13. и став 3. Закона о заштити ваздуха из тачке 1. изреке побијане пресуде, применом члана 26. Закона о привредним преступима.
Окривљено правно лице DOO ... осуђује се на јединствену новчану казну у износу од 5.200.000 динара, а окривљено одговорно лице АА на јединствену новчану казну у износу од 350.000 динара.
По оцени другостепеног суда, правилном применом чланова 16. и 419. Законика о кривичном поступку, првостепени суд је изведене доказе ценио непристрасно и по слободном судијском уверењу и на основу савесне оцене сваког доказа појединачно и у вези са осталим доказима извео закључак о одлучним чињеницама од значаја за постојање привредних преступа и одговорности окривљених, при чему је са једнаком пажњом утврдио чињенице које терете или иду у корист окривљенима.
Правилном оценом изведених доказа првостепени суд исправно утврдио да су окривљено правно лице и окривљено одговорно лице АА поступили супротно члану 20. став 2. Уредбе о мерењима емисија загађујућих материја у ваздуху из стационарних извора загађивања, ближе описан у изреци првостепене пресуде под тачком 1. и тиме извршили привредни преступ из члана 79. став 1. тачка 13. и став 3. Закона о заштити ваздуха. Наиме, чланом 20. став 2. наведене Уредбе прописано је да се повремено мерење се врши два пута у току календарске године, од којих једно повремено мерење у првих шест календарских месеци, а друго повремено мерење у других шест календарских месеци. Неосновано се жалбама бранилаца окривљених побија првостепена пресуда наводима да имајући у виду да је Уредба ступила на снагу 02.02.2016. године, обавеза окривљених да изврше повремено мерење постојала је тек од других шест календарских месеци, што су и учинили. По оцени другостепеног суда, правилно је првостепени суд закључио да је обавеза мерења постојала и у првих шест календарских месеци, како то експлицитно прописује члан 20. став 2. наведене Уредбе, а с обзиром да окривљено правно лице и окривљено одговорно лице АА уопште нису извршили мерење од ступања Уредбе на снагу до 30.6.2016. године, наводи жалбе нису од значаја за постојање привредног преступа описаног под тачком 1. изреке пресуде и одговорности окривљених. Околност да су у другој половини 2016. године извршили мерење, није од утицаја на постојање привредног преступа из члана члана 79. став 1. тачка 13. и став 3. Закона о заштити ваздуха описаног под тачком 1. изреке пресуде, нити одговорности окривљеног правног лица и окривљеног одговорног лица, АА.
По оцени другостепеног суда, правилно је првостепени суд за привредни преступ окривљенима утврдио новчане казне у висини посебних максимума и то: окривљеном правном лицу у износу од 3.000.000 динара а окривљеним одговорним лицима, ВВ и АА, у износу од по 200.000 динара. Правилно је првостепени суд оценио као отежавајуће околности чињенице да су окривљено правно лице и окривљена одговорна лица вршили привредни преступ током дужег временског периода, да ни након извршења привредног преступа нису у потпуности отклонили штетне последице, да је окривљено правно лице испуштало непријатне мирисе најчешће ноћу, када надлежне службе не раде и да је велики број грађана подносио притужбе и писао петиције због непријатног мириса који је потицао из производног погона окривљеног правног лица и ширио се на целој територији МЗ „…….“.
По оцени другостепеног суда, отежавајућа околност је и да је грађанима на територији ове месне заједнице било повређено право на поштовање дома, гарантовано чланом 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода са протоколима, о чему говоре и искази сведока којима је непријатан мирис улазио у стан кроз отворен прозор и од ког нису имали где да се склоне.
Узимајући у обзир циљеве закона прописане чланом 2. Закона о заштити ваздуха, а посебно циљ - очување и побољшање квалитета ваздуха кроз утврђивање и остваривање мера у области заштите како би се спречиле или смањиле штетне последице по здравље људи и/или животну средину, као и да је право на здраву животну средину као људско право заштићено и чланом 74. Устава Републике Србије, све наведено указује да је велики значај заштићеног добра које се штити казненим одредбама Закона о заштити ваздуха и да је оправдано окривљенима одмерити новчане казне у висини посебног максимума за привредни преступ под тачком 2. изреке првостепене пресуде из члана 79. став 1 тачка 8. и став 3. Закона о заштити ваздуха.