Решење Апелационог суда у Београду Кжм1 86/2011 од 22.12.2011..године, доступно на адреси https://sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/51315
Решењем Вишег суда у Ваљеву Км.бр.32/11 од 14.10.2011.године, према малолетним сада пунолетним: АА, АА1, АА2 и АА3, као и према малолетним АА4 и АА5, на основу одредби члана 78 став 2 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично-правне заштите малолетних лица, а у вези члана 354 став 1 тачка 2 ЗКП-а, обустављен је кривични поступак, због кривичног дела насилничко понашање из члана 344 став 2 у вези става 1 КЗ, у вези члана 33 КЗ.
Против наведеног решења жалбу је изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Ваљеву, због битне повреде одредаба кривичног поступка.
Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета и испитао побијано решење, па је по оцени жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду је нашао да је жалба неоснована.
У жалби јавног тужиоца се истиче да је побијано решење донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка, која се огледа у томе што у побијаном решењу нису наведени разлози о одлучним чињеницама, да су неспорне констатације изнете у образложењу побијаног решења које се тичу значаја начела ne bis in idem, али да је првостепени суд пропустио да ''да ваљане'' разлоге због којих сматра да се у конкретном случају има применити наведено начело у смислу одредаба наведених правних аката.
Апелациони суд је мишљења да је првостепени суд је своју базирао на одговарајућим разлозима о одлучним чињеницама и чињеничним закључцима, које је потпуно, логично и адекватно образложио, и овај суд исте у потпуности прихвата као недвосмислене, јасне и разумљиве.
Из списа произилази да је против малолетних лица ВЈТ Ваљево поднело предлог за примену васпитне мере, због кривичног дела насилничко понашање из члана 344 став 2 у вези става 1 КЗ, у вези члана 33 КЗ, за исти догађај вођен је и правноснажно окончан поступак пред прекршајним судом у Ваљеву у предмету Прм.бр.8-1239/10, а због прекршаја са елементом насиља. Имајући у виду напред наведено, те праксу Европског суда за људска права, правилно је првостепени суд нашао да у конкретном случају има места примени члана 4 Протокола бр.7 Европске конвенције о људским правима, обзиром да се прекршај са елементима насиља, а за који прекршај је поводом истог догађаја и окончан поменути прекршајни поступак, може подвести под појам “кривично“ из наведеног члана Протокола бр.7 Конвенције, да би у конкретном случају доношење другачије одлуке представљало повреду једног од основних људских права заштићених Европском конвенцијом о људским правима, а које правило представља једну од основних начела домаћег кривичног процесног права и загарантовано је као једно од људских права у Уставу Републике Србије.