Пресуда Апелационог суда у Београду, бр. Гж 1933/24 од 25.9.2025. године, доступна на адреси
https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/636850
Пресудом Апелационог суда у Београду, одбијена је жалба тужиље као неоснована и потврђена првостепена пресуда.
У спору између две активне кориснице друштвене мреже Twitter, тужиља је тражила накнаду нематеријалне штете због, како је навела, повреде части и угледа. Тужена је објавила твит којим је критиковала промену политичких ставова тужиље. Тужиља је, уз новчани захтев, тражила и објаву пресуде у дневном листу.
Првостепени суд, а потом и Апелациони суд у Београду, утврдили су да спорне објаве нису довољне да би се могло говорити о нематеријалној штети у виду душевног бола. Суд је оценио да се ради о критичким вредносним судовима и мишљењима везаним за јавне политичке активности тужиље, а не о личној увреди. Суд је узео у обзир и висок ниво јавне активности обе стране на Twitter-у, те је закључио да је тужиља дужна показати већу толеранцију према коментарима и оценама које јој се упућују.
Апелациони суд је потврдио да је првостепени суд правилно применио материјално право, укључујући одредбе члана 46 Устава Републике Србије, члана 10 Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, као и чланове 198 и 200 Закона о облигационим односима. Суд је одбацио као неоснован захтев за накнаду штете и за објаву пресуде, наглашавајући да се радња тужене може сматрати заштићеним изражавањем мишљења у јавном дигиталном простору.
Овај случај илуструје границу између критике и увреде у контексту друштвених мрежа: чак оштре и провокативне изјаве које се односе на јавне ставове личности не представљају аутоматски основу за накнаду нематеријалне штете, пошто су заштићене правом на слободу изражавања.