Пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 1065/23 од 31.10.2023..године, доступна на адреси https://sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/511614
У пресуди Апелационог суда у Београду у предмету Кж1 1065/23 од 31.10.2023. године, одбијају се као неосноване, жалбе браниоца окривљеног АА и браниоца окривљеног ББ, па се пресуда Основног суда у Убу К 48/20 од 22.03.2023. године потврђује.
Пресудом Основног суда у Убу К 48/20 од 22.03.2023. године, окривљени АА и окривљени ББ оглашени су кривим због извршења продуженог кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ. Суд је окривљене осудио на казне затвора. Оба оптужена су се жалила на пресуду.
У жалби браниоца окривљеног ББ, требало да суд одбаци оптужни акт из разлога што дела која су у оптужби наведена нису била наведена у молби за изручење које је Министарство правде Републике Србије упутило Републици Аустрији, те да се из тог разлога против овог окривљеног не може водити предметни кривични поступак, с обзиром на то да за исти није била одобрена екстрадиција.
Цитирани жалбени наводи оцењени су као неосновани, будући да су они, према ставу овог суда, већ били предмет правилне оцене првостепеног суда.
Наиме, правилно првостепени суд закључује да из доказа у списима произлази да је окривљеном ББ у предметном кривичном поступку суђено за кривична дела за која од стране ове државе није тражено изручење окривљеног. Међутим, одредбом члана 14 Европске конвенције о екстрадицији која прописује правило специјалности, наведено је да издато лице неће бити гоњено, суђено или лишено слободе ради извршења казне или мере безбедности, нити подвргнуто било каквом другом облику ограничења личних слобода за било које дело учињено пре предаје, а које нису предмет издавања, али овај члан Европске конвенције предвиђа и изузетке прописане у тачки а) и б) овог члана, па је тако у тачки а) предвиђено да ће се од наведеног правила одступити - ако страна која га је изручила на то пристане, а у коју сврху ће бити поднет захтев са прилозима предвиђеним у члану 12 и судски записник се изјавама издатог лица. Утврђујући релевантне чињенице из одредбе члана 14 став 1 тачка а) Европске конвенције о ектрадицији преко Министарства правде Републике Србије, на захтев суда, уз допис Министарства правде Републике Србије од 02.02.2021. године, достављен је допис Савезног министарства правде Републике Аустрије од 06.11.2020. године, са преводом на српски језик, у коме је наведено да је изручење одобрено без дејства на принцип специјалности, који допис је достављен том Министарству на захтев за појашњење у погледу примене начела специјалности – да ли се окривљени ББ може гонити за друга кривична дела учињена пре предаје. Напоменуто је да, према аустријском праву, поједностављени поступак изручења нема дејство на принцип специјалности, што значи да за вођење кривичног поступка против лица чије је изручење одобрено, у држави којој је изручен, није потребна сагласност надлежних органа Републике Аустрије.
Надаље, како је одредбом члана 5 Трећег додатног протокола уз Европску конвенцију о екстрадицији регулисано одрицање од права на примену правила специјалности, тако што је прописано да свака држава може да изјави, у тренутку потписивања или приликом депоновања инструмента о потврђивању, прихватању, одобравању или приступању или у било ком каснијем тренутку, да се правила садржана у члану 14 Конвенције не примењују када лице које та држава издаје, у складу са чланом 4 овог протокола: а) пристане на изручење, а из дописа Савезног министарства правде Републике Аустрије од 03.01.2020. године, произлази да је српски држављанин ББ, пред судијом Земаљског суда за кривичне предмете у Бечу, изјавио да је сагласан са изручењем, без спровођења формалног екстрадиционог поступка, док из одлуке Покрајинског суда за кривична дела Беч, којим је одређен екстрадициони притвор у предмету изручења ББ, следи да је на последњој страни, у ставу првом образложења одлуке, наведено да погођено лице није изнело никакву препреку за своје изручење ради кривичног гоњења већ је изјавило да је начелно сагласно са тим, то је, следом свега претходно реченог, према ставу овог суда, првостепени суд, супротно жалбеним наводима браниоца окривљеног ББ, адвоката Павла Стакића, закључио да су у конкретном случају били испуњени услови да се окривљеном ББ суди за предметна кривична дела пред Основним судому Убу, а цитирани наводи жалбе његовог браниоца оцењени су као неосновани.
Према налажењу Апелациoног суда у Београду, супротно овим жалбеним наводима, као и жалбеним наводима браниоца окривљеног АА, адвоката Љубише Ранисављевића, којима се такође спори утврђено чињенично стање, оцена доказа изведена пред првостeпeним судом и износи сопствена оцена изведених доказа, те истиче да окривљени АА јесте признао једно од три дела, али да друга два није зато што их није извршио и због којих је неосновано терећен оптужбом јавног тужиоца, оцењени су као неосновани.
Ово због тога што је, према ставу Апелaционог суда у Београду, правилно првостeпeни суд ценио одбрану окривљеног ББ коју је дао у предистражном поступку приликом саслушања у својству осумњиченог у ПС УБ дана 28.02.2015. године, у којој је признао да је заједно са окривљеним АА учинио три предметне тешке крађе јер је ова одбрана правилно оцењена као детаљна, јасна, уверљива и сагласна писаним доказима, а пре свега записницима о увиђају, као и одбраном окривљеног АА у погледу кривичног дела описаног тачком три изреке ожалбене пресуде. Оваква одбрана окривљеног ББ је, и према ставу овог суда, правилно оцењена као логична и истинита, а првостeпeни суд правилно закључује да окривљени АА није дао ниједан уверљив разлог због ког би га окривљени ББ лажно теретио, тим пре што су у време извршења кривичних дела за која су оглашени кривим они били у добрим односима, па је, и према ставу овог суда, првостeпeни суд наводе одбране окривљеног ББ из предистражног поступка у битном правилно ценио као истините.
Према налажењу овог суда, првостeпeни суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио закон када је закључио да се у радњама окривљеног АА и ББ стичу сви, како субјективни, тако и објективни елементи бића продуженог кривичног дела тешка крађа из члана 204 став 1 тачка 1 КЗ у вези члана 33 и 61 КЗ, за које су правилно и оглашени кривим.