Члан 4. - Пристанак на изручење
1. Пристанак траженог лица и, ако је то примерено, његово односно њено изричито одрицање од права на примену правила специјалности, треба да буду дати пред надлежним судским органом замољене Стране у складу са законима те Стране.
2. Свака Страна доноси мере које су неопходне како би се обезбедило да пристанак и, тамо где је то примењиво, одрицање из става 1. буду установљени на начин који ће показати да је лице о коме је реч тај пристанак, односно то одрицање дало добровољно и потпуно свесно свих правних последица. У том циљу, тражено лице има право на правног заступника. Ако је потребно, замољена Страна ће траженом лицу обезбедити и помоћ преводиоца.
3. Пристанак и, где је то примењиво, одрицање наведени у ставу 1, морају бити дати у складу са законом замољене Стране.
4. У зависности од става 5. пристанак и, где је то примењиво, одрицање из става 1. не могу бити опозвани.
5. Свака држава може да, у тренутку потписивања или у тренутку депоновања инструмента о потврђивању, прихватању, одобравању или приступању, или у било ком каснијем тренутку, изјави да пристанак и, где је то примењиво, одрицање од права на правило специјалности, могу бити повучени. Пристанак може бити повучен док замољена Страна не донесе коначну одлуку о изручењу према поједностављеном поступку. У том случају, период између обавештења о пристанку и обавештења о повлачењу тог пристанка не узима се у обзир код утврђивања рокова предвиђених чланом 16. став 4. Конвенције. Одрицање од права на примену правила специјалности може бити опозвано све док не дође до предаје лица о коме је реч. Свако повлачење пристанка на изручење или одрицања од права на примену права специјалности даје се у складу са законом замољене Стране и о њему се без одлагања обавештава Страна молиља.