Пресуда Апелационог суда у Београду Гж 486/23 од 8.2.2023.године, доступна на адреси https://sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/522757.
Пресудом Апелациониог суда у Београду у предмету Гж 486/23 укида се пресуда Првог основног суда у Београду П 39620/21 од 02.12.2022. године и предмет враћа истом суду на поновно суђење.
Према образложењу побијане пресуде, Више јавно тужилаштво у Београду је дана 12.06.2020. године донело наредбу о спровођењу истраге против окривљеног, овде тужиоца, због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у саизвршилаштву из члана 348 став 4 у вези става 1 у вези члана 33 КЗ. Решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Београду од 12.06.2020. године тужиоцу је одређен притвор почев од 10.06.2020. године, када је лишен слободе, који је продужаван све до 21.07.2020. године када једонето решење о обустави истраге против тужиоца за кривично дело које му је стављено на терет са образложењем да нема довољно доказа за оптужење.
Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, а посебно имајући у виду да је у току поступка отклоњено извођење доказа саслушањем тужиоца у својству парничне странке јер тужилац није приступио на рочиште заказано поводом његовог саслушања, иако је уредно примио позив, суд је одбио тужбени захтев са образложењем да није могао да утврди да ли је тужилац трпео душевне болове због неоснованог лишења слободе и с тим у вези износ новчане накнаде нематеријалне штете, имајући у виду да висина накнаде зависи од јачине и дужине трајања душевних болова које је оштећени трпео.
Оваква одлука првостепеног суда се не може прихватити као правилна, јер је због погрешне примене материјалног права чињенично стање непотпуно утврђено, због чега је побијана одлука у ставу првом изреке укинута.
Одредбом члана 5 Конвенције за заштиту људских права и основних слобода прописано је да свако има право на слободу и сигурност личности, те да нико не сме бити лишен слободе осим у случајевима и у складу са законом прописаним поступком: а) у случају законитог лишења слободе на основу пресуде надлежног суда, б) у случају законитог хапшења или лишења слободе због неизвршења законите судске одлуке или ради обезбеђења испуњења неке обавезе прописане законом.
Одредбом члана 35 став 1 Устава Републике Србије прописано је да ко је без основа или незаконито лишен слободе, притворен или осуђен за кажњиво дело има право на рехабилитацију, накнаду штете од Републике Србије и друга права утврђена законом, а ставом 3 истог члана да закон одређује услове под којима оштећени има право да захтева накнаду штете непосредно од лица које је штету проузроковало.
По оцени другостепеног суда одсуство саслушања тужиоца као парничне странке не може бити разлог за одбијање тужбеног захтева у целости. Ово из разлога што код повреде права на слободу, као једног од права личности, која се догодила у конкретном случају, с обзиром да је суд утврдио да је тужилац био лишен слободе и да је био у притвору а да је накнадно обустављена истрага која је покренута против њега, довољан је и сам настанак повреде права личности, па није потребна претпоставка штете настала постојањем душевног бола. Специфичности које постоје код ове накнаде нематеријалне штете оправдане су цитираним чланом 5 Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, која се односи на право на слободу и безбедност, те предвиђа да свако ко је био ухапшен или лишен слободе у супротности са одредбама тог члана Конвенције има утуживо право на накнаду штете, а које право на накнаду штете је предвиђено и цитираним чланом 35 Устава Републике Србије.