Пресуда Апелационог суда у Београду Гж 330/2023 од 11.11.2023.године, доступна на адреси https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/535080
Апелациони суд у Београду је пресудом у предмету Гж 330/2023 у једном делу става два изреке одбио жалбу тужиље и потврдио пресуду Другог основног суда у Београду у предмету П 783/20 у делу који се односи на накнаду нематеријалне штете за претрпљене физичке болове и повреду права личности. Истовремено, пресудом је преиначена пресуда Другог основног суда у делу који се односи на накнаду нематеријалне штете за претрпљене физичке болове и повреду права личности.
Према утврђеном чињеничном стању, 21.05.2017. године у поподневним часовима у породичној кући ванбрачног партнера тужиље ВВ, тужени је напао тужиљу и нанео јој лаке телесне повреде у виду нагњечења меких ткива поглавине и лица истегнућем меких ткива врата. Она је претрпела и примарни страх јаког интензитета. Поред овога, била је изложена и вређању.
Део тужбеног захтева којим је тражена накнада нематеријалне штете због повреде права личности нанете 21.08.2017. године где је тужени псовао мртву мајку тужиљи, суд је у целости одбио применом правила о терету доказивања у смислу члана 231. ЗПП. У конкретном случају суд је оценио да речи туженог нису уперене на личност тужиље, односно да су по својој природи такве да су увредљиве и да нарушавају углед и достојанство тужиље, при чему је суд имао у виду да тужиља није предложила нити приложила доказе да је трпела душевне болове због наведених речи туженог, нити да је због изнетих речи осећала нелагоду, непријатност, закључујући да је досуђивање новчане накнаде могуће само ако су душевни болови настали повредом угледа, части, слободе или права личности били таквог интензитета и трајања да ове околности оправдавају поправљање нематеријалне штете помоћу новчане накнаде.
Тужиља је постављеним захтевом тражила накнаду нематеријалне штете због повреде права на поштовање приватног и породичног живота (права на пијетет) као једног од права из корпуса права личности. Право тужиље на поштовање приватног и породичног живота, загарантовано одредбом члана 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, који има поље примене након смрти неког члана породице које се огледа у праву надживелих чланова породице да се поштује успомена на личност умрлог (право на пијетет) и да се поштују њихова осећања и сећања на преминулог члана породице. Пијетет представља поштовање према покојном, према његовом стеченом угледу, његовој части и према посмртним остацима умрлог, односно поштовање права сродника преминулог на уважавање њихових осећања и сећања на преминулог члана породице.
Имајући у виду све наведено, према оцени овог суда, у конкретном случају је погрешно првостепени суд закључио да услед изговорених речи туженог тужиља није доказала да је претрпела душевне болове као последицу тражене повреде права на пијетет. Полазећи од природе и садржине повређеног добра, другостепени суд је оценио да је у конкретном случају повреда таква да завређује судску заштиту и да је тужени одговоран за нематеријалну штету коју је тужиља претрпела због повреде права на пијетет у виду душевних болова чија јачина и трајање оправдавају досуђивање накнаде, а о којима се тужиља изјашњавала у свом исказу саслушана у својству парничне странке, коме је првостепени суд у целости поверовао и који је довољан доказ за утврђивање чињенице о претрпљеним душевним боловима за овај вид нематеријалне штете.