Члан 16
Екстрадиција
1. Овај члан ће се примењивати на кривична дела из ове конвенције или на случајеве у којима кривично дело из члана 3. став 1(а) или (б), подразумева умешаност групе за организовани криминал и лица чије се издавање тражи и које се налази на територији замољене државе потписнице, под условом да је кривично дело због којег се тражи издавање кажњиво по домаћим законима државе потписнице молиље и замољене државе потписнице.
2. Ако је захтевом за издавање обухваћено више различитих тешких кривичних дела, од којих нека нису предвиђена овим чланом, замољена држава потписница може применити овај члан и према таквим кривичним делима.
3. Свако од кривичних дела на која се примењује овај члан ће се сматрати укљученим у кривична дела за која се дозвољава издавање сваким уговором о екстрадицији који постоји између држава потписница. Државе потписнице се обавезују да ће предвидети таква дела као дела за која дозвољава издавање сваким уговором о екстрадицији који ће међусобно закључити.
4. Ако нека држава потписница која условљава издавање постојањем уговора прими захтев за издавање од друге државе потписнице са којом нема уговор о екстрадицији, може сматрати ову конвенцију правним основом за издавање у односу на свако кривично дело на које се овај члан примењује.
5. Државе потписнице које издавање условљавају постојањем уговора су дужне да:
(а) приликом депоновања инструмената о ратификацији, прихватању, одобравању или приступању овој конвенцији, обавесте Генералног секретара Уједињених нација да ли ће узети ову конвенцију као правни основ за сарадњу у области екстрадиције са другим државама потписницама ове конвенције; и
(б) ако не прихвате ову конвенцију као правни основ за сарадњу у области екстрадиције, кад је могуће, настоје да закључе уговоре о издавању са другим државама потписницама ове конвенције како би се овај члан примењивао.
6. Државе потписнице које екстрадицију не условљавају постојањем уговора међусобно прихватају да кривична дела из овог члана подлежу издавању.
7. Издавање ће зависити од услова предвиђених домаћим законима замољене државе потписнице, или важећим уговорима о екстрадицији, укључујући, између осталог, услове у погледу минималне казне која се тражи код издавања и основа по којој замољена држава потписница може одбити екстрадицију.
8. У складу са домаћим законима, државе потписнице ће се трудити да убрзају поступак издавања и да поједноставе доказни поступак с тим у вези за свако кривично дело на које се овај члан односи.
9. У складу са одредбама домаћег законодавства и њених уговора о екстрадицији замољена држава потписница може, пошто се на задовољавајући начин уверила да околности то захтевају, и да су хитне, а по захтеву државе потписнице молиље, притворити лице чије се издавање тражи и које се налази на њеној територији или предузети друге одговарајуће мере како би се осигурало његово присуство у поступку екстрадиције.
10. Држава потписница на чијој територији се налази наводни починилац, ако не изручи такво лице по основу кривичног дела из овог члана искључиво са образложењем да је то лице њен држављанин, дужна је, на захтев државе потписнице која тражи издавање да случај преда без непотребног одлагања својим надлежним органима ради судског гоњења. Поменути органи ће донети одлуку и спровести поступак на исти начин као и у случају сваког другог тешког кривичног дела по законима дотичне државе потписнице. Заинтересоване државе потписнице ће сарађивати, посебно у домену процедуре и прибављања доказа, како би се обезбедила ефикасност гоњења.
11. Кад год је некој држави потписници њеним законима, дозвољено да екстрадира или на неки други начин преда свог држављанина, али само уз услов да то лице буде враћено држави потписници на издржавање казне изречене после суђења или поступка због којег је тражено издавање или предаја поменутог лица, те се та држава потписница и држава потписница која тражи издавање поменутог лица споразумеју о таквој опцији и другим условима које сматрају примереним, такво условно издавање или предаја ће бити довољни за извршење обавеза из става 10. овог члана.
12. Уколико се издавање тражено ради извршења пресуде одбије зато што је тражено лице држављанин замољене државе потписнице, замољена држава потписница ће, ако јој то дозвољавају њени закони и у складу са условима из тих закона, по захтеву потписнице молиље размотрити извршење пресуде донете на основу закона државе молиље, односно преосталог дела казне.
13. Сваком лицу против кога се води судски поступак у вези са неким од кривичних дела из овог члана је гарантовано правично суђење у свим фазама поступка, укључујући уживање свих права и гаранција предвиђених законима државе потписнице на чијој територији се то лице налази.
14. Ни једна од одредаба ове конвенције не може се тумачити тако да намеће обавезу издавања уколико замољена држава потписница има довољно основа да верује да је захтев поднет у циљу гоњења или кажњавања неког лица због његовог пола, расе, вере, нације, етничког порекла или политичких уверења, или да ће поступање по захтеву нанети штету том лицу из било којег од наведених разлога.
15. Државе потписнице не могу одбити захтев за екстрадицију искључиво са образложењем да се сматра да су кривичним делом обухваћена и фискална питања.
16. Пре него што се одбије екстрадиција замољена држава потписница се мора, када је могуће, консултовати са државом потписницом молиљом како би јој пружила довољно могућности за изношење мишљења и пружање информација релевантних за њену оптужбу.
17. Државе потписнице ће настојати да закључе билатералне и мултилатералне споразуме или аранжмане ради извршења или побољшања ефикасности издавања.