Женевска конвенција о статусу избеглица
Члан 1
Дефиниција израза "избеглица"
А
У смислу ове конвенције, израз "избеглица" ће се примењивати на свако лице:
1) које се сматрало као избегло лице сходно аранжманима од 12 маја 1926 и 30 јуна 1928 године, или сходно конвенцијама од 28 октобра 1933 и од 10 фебруара 1938 године и Протоколу од 14 септембра 1939 године, или пак сходно Уставу Међународне организације за избеглице.
Одлуке о неизборности које је донела Међународна организација за избеглице за време трајања њеног мандата не спречавају да се својство избеглице признаје лицима која испуњавају услове предвиђене у параграфу 2 овог одељка;
2) које се, услед догађаја насталих пре 1 јануара 1951 године и бојећи се оправдано да ће бити прогоњено због своје расе, своје вере, своје националности, своје припадности некој социјалној групи или својих политичких мишљења, нађе изван земље чије држављанство оно има и које не жели или, због тога страха, неће да тражи заштиту те земље; или које, ако нема држављанства а налази се изван земље у којој је имало своје стално место боравка услед таквих догађаја, не може или, због страха, не жели да се у њу врати.
У случају кад се ради о лицу које има више од једног држављанства израз "земље чије држављанство оно има" односи се на сваку земљу чије држављанство то лице има. Неће се сматрати да је лишено заштите земље чије држављанство оно има, свако лице које, без оправданог разлога основаног на оправданом страховању, није тражило заштиту једне од земаља чије држављанство оно има.
Б
1) У смислу ове конвенције, речи "догађаји настали пре 1 јануара 1951 године" које се налазе у члану 1, одељак А, могу се разумети као
а) "догађаји настали пре 1 јануара 1951 године у Европи", или
б) "догађаји настали пре 1 јануара 1951 године у Европи или другде";
и свака држава ће, приликом потписивања, ратификације или приступања, дати изјаву којом ће прецизирати значај који даје том изразу у погледу обавеза које узима на себе на основу ове конвенције.
2) Свака Држава уговорница која је усвојила образац а) може у свако доба проширити своје обавезе усвајајући образац б) нотификацијом упућеном Генералном секретару Уједињених нација.
Ц
Ова конвенција ће, у доле наведеним случајевима, престати да се примењује на свако лице на које се односе одредбе горњег одељка А:
1) ако је оно добровољно поново тражило заштиту земље чије држављанство оно има; или
2) ако је, пошто је изгубило држављанство те земље, оно поново добровољно примило; или
3) ако је стекло ново држављанство и ужива заштиту земље чије је држављанство стекло; или
4) ако се добровољно вратило да би се настанило у земљи коју је напустило или изван које је живело из страха да ће бити прогоњено; или
5) ако, пошто су околности услед којих је оно било признато за избеглицу престале да постоје оно не може и даље да одбија тражити заштиту земље чије држављанство има;
подразумевајући, међутим, да се одредбе овога параграфа неће примењивати на сваког избеглицу о коме је реч у параграфу 1 одељка А овога члана који може, ради одбијања тражења заштите земље чије држављанство има, навести категоричне разлоге о ранијим прогонима;
6) кад се ради о лицу које нема држављанство, ако је, пошто су околности услед којих је оно било признато за избеглицу престале да постоје, оно у стању да се врати у земљу у којој је имало уобичајено место боравка.
Подразумевајући, међутим, да се одредбе овога параграфа неће примењивати на сваког избеглицу о коме је реч у параграфу 1 одељка А овога члана који може, да би одбио да се врати у земљу у којој је имао уобичајено место боравка, да наведе категоричне разлоге о ранијим прогонима.
Д
Ова конвенција се неће примењивати на лица која сада уживају заштиту или помоћ неког организма или установе Уједињених нација осим Високог комесара Уједињених нација за избеглице.
Кад та заштита или помоћ буде престала из ма ког разлога, а да судбина тих лица није дефинитивно решена, сходно резолуцијама о томе које је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, та лица ће пуноправно моћи да се користе режимом ове конвенције.
Е
Ова конвенција се неће примењивати на лица за које надлежне власти земље у којој је то лице изабрало своје место боравка сматрају да има права и дужности везане за поседовање држављанства те земље.
Ф
Одредбе ове конвенције неће се примењивати на лица за која постоје озбиљни разлози да се мисли:
а) да су починила злочин против мира, ратни злочин или злочин против човечанства, у смислу међународних инструмената који су израђени за предвиђање одредбе о тим злочинима;
б) да су починила тежак злочин према међународном праву изван земље која их је прихватила пре него што су у њу примљени као избеглице;
ц) да су крива за поступке који су у супротности са циљевима и начелима Уједињених нација.