Комитет за права детета
Општи коментар бр. 10: Права деце у малолетничком правосуђу
Без дискриминације (члан 2)
6. Државе потписнице су обавезне да предузму све неопходне мере како би осигурале једнак третман за сву деца у сукобу са законом. Посебну пажњу треба обратити на дискриминацију de facto и на различитости, што може бити последица недостатка конзистентне политике, а односи се на децу која спадају у ризичну групу, као што су деца са улице, деца која припадају расним, етничким, верским или језичким мањинама, деца аутохтоног порекла, женска деца, деца са сметњама у развоју и деца која су више пута била у сукобу са законом (повратници). У том смислу је значајно обучити све људе који се професионално баве малолетничким правосуђем (...), као и успоставити правила, прописе или протоколе који унапређују једнак третман деце преступника и обезбеђују правну заштиту, помоћ и надокнаду штете.
7. Многа деца у сукобу са законом су такође и жртве дискриминације, нпр. у покушају да стекну образовање или се запосле. Неопходно је предузети мере за спречавајње такве дискриминације, поред осталог, пружањем одговарајуће подршке и помоћи малолетним преступницима који су већ учинили неко дело, у њиховим напорима да се реинтегришу у друштво и организовањем јавних кампања којима се истиче њихово право да преузму конструктивну улогу у друштву. (Члан 40 (1)).
Право на изражавање сопственог мишљења (члан 12)
43. Члан 12(2) КПД захтева да се детету обезбеди могућност изражавања сопственог мишљења у сваком судском или административном поступку које инволвира дете, било директно или преко представника или одговарајућег органа, на начин који је у складу са процедуралним правилима националног закона.
44. Евиденто да је за дете за које се наводи, које је оптужено или је утврђено да је прекршило кривични закон, право да изрази сопствено мишљење фундаментално за поштено суђење. Једнако је очигледно да дете има право да своје мишљење изрази директно, а не само преко представника или одговарајућег органа, уколико је то у његовом најбољем интересу. О овом праву се мора водити рачуна у свим фазама поступка, почев од преткривичног поступка када дете има право да се не изјашњава (брани се ћутањем), као и да буде саслушано од стране полиције, тужиоца и истражног судије. То се такође односи и на фазе доношења судске одлуке и примену изречених мера. Другим речима, детету се мора пружити шанса да слободно изрази своје мишљење, а том мишљењу се треба посветити дужна пажња у складу са годинама живота и зрелошћу детета (члан 12(1), у свим фазама поступка малолетничког правосуђа. То значи да дете, да би успешно партиципирало у поступку, мора бити информисано не само о оптужбама … већ и о самом поступку малолетничког правосуђа и могућим мерама.
45. Дете мора добити могућност да изрази сопствено мишљење о (алтернативним) мерама које могу бити изречене, а дужну пажњу треба посветити посебним жељама или приоритетима које оно може имати у вези са тим. Наводи да је дете кривично одговорно имплицирају да оно треба да буде способно и у стању да ефикасно учествује у доношењу одлука када се ради о најприкладнијем одговору на наводе да је оно прекршило закон… Подразумева се да су за доношење одлука одговорне судије у поступку. Али поступати са дететом као са пасивним објектом значи не уважавати његова права, нити то доприноси ефикасној реакцији на његово понашање. Ово се такође односи на примену изречене мере(а). Истраживање показује да ће активно учешће детета у примени ових мера у највећем броју случајева дати позитиван резултат.
Право на делотворно учешће у поступку (члан 40(2)(б)(iv)
46. Поштено суђење налаже да дете за које се наводи или је отпужено да је прекршило кривични закон буде у стању да ефикасно учествује у суђењу, те стога треба да разуме оптужбу, као и могуће последице и казне, ћиме ће се представник закона руководити приликом испитивања сведока, стицања увида у догађаје и доношења одговарајуће одлуке о доказима, сведочењу и мери(ама) које треба изрећи. …