Комитет за права детета
Општи коментар бр. 7: Спровођење права детета у раном детињству
11. Право на недискриминацију
(а) Члан 2 подразумева да мала деца, уопштено говорећи, не смеју бити дискриминисана по било ком основу, на пример када закони не пружају једнаку заштиту од насиља свој деци, укључујући малу децу. Мала деца су посебно изложена ризику дискриминације јер су релативно немоћна и зависна од других у остваривању својих права.
(б) Члан 2 такође подразумева да одређене групе мале деце не смеју бити дискриминисане. Дискриминација се може јавити у облику смањених нивоа исхране, неадекватне неге и пажње, ограничених могућности за игру, учење и образовање или кочења слободног изражавања осећања и мишљења. Дискриминација се такође може изразити кроз грубо поступање и неразумна очекивања, која могу представљати експлоатацију или злостављање. На пример:
(I) Дискриминација против женске деце је озбиљна повреда права, која утиче на њихов опстанак и све области њихових младих живота и ограничава њихову способност да дају позитиван допринос друштву. Оне могу бити жртве селективног абортуса, гениталног сакаћења, занемаривања и чедоморства, поред осталог и неадекватним дојењем. Од њих се може очекивати да преузму прекомерне породичне обавезе и могу бити лишене могућности да уживају у раном детињству и основном образовању;
(II) Дискриминација деце са инвалидитетом смањује изгледе за преживљавање и квалитет живота. Ова деца имају право на негу, исхрану, одгајање и охрабривање који се пружају другој деци. Њима такође може бити потребна додатна, посебна помоћ како би се обезбедила њихова интегрисаност и остваривање права;
(III) Дискриминација деце заражене или погођене вирусом ХИВ/АИДС им ускраћује помоћ и подршку која имје најпотребнија. Дискриминацијаможе бити изражена кроз јавне политике, пружање и доступност услуга, као и кроз свакодневне поступке којима се крше права ове деце (…);
(IV) Дискриминација у вези са етничким пореклом, класом/кастом, личним околностима и стилом живота, или политичким или верским уверењима (деце или њихових родитеља) искључује децу из потпуног учешћа у друштву. Она утиче на способност родитеља да испуњавају своје дужности према својој деци. Она такође утиче на постојање шансе и развој самопоуздања деце, и подстиче озлојеђеност и сукобе међу децом и одраслима;
(V) Посебно су изложена ризику мала деца која трпе вишеструку дискриминацију (нпр. у вези са етничким пореклом, социјалним или културним статусом, полом и/или инвалидитетом).
12. Мала деца такође могу да трпе последице дискриминације према њиховим родитељима, на пример ако су деца рођена ван брачне заједнице или у другим околностима које одступају од традиционалних вредности, или ако су њихови родитељи избеглице или азиланти. Државе уговорнице имају одговорност да прате и сузбијају дискриминацију у сваком облику који она поприми и свугде где се јави: у породици, заједници, школи или другим институцијама. Потенцијална дискриминација у приступу квалитетним службама за малу децу изазива посебну забринутост, нарочито тамо где здравствене, образовне, социјалне и друге службе нису универзално доступне, а пружају се кроз комбинацију државних, приватних и добротворних организација. ...
„...У мери у којој је потребна алтернативна нега, већа вероватноћа је да ће рани смештај у породицу или средину сличну породици довести до позитивних исхода за малу децу. Државе уговорнице се подстичу да улажу и подржавају облике алтернативне неге који могу да обезбеде сигурност, континуитет неге и пажње и могућност да мала деца заснивају дугорочна везивања на основу узајамног поверења и поштовања, на пример кроз хранитељство, усвајање и подршку за чланове ширих породица...“ (пар. 36б)