Комитет за права детета
Општи коментар бр. 14 о праву детета да његови или њени интереси буду од првенственог значаја
„Институт најбољих интереса детета има за циљ осигурање потпуног и стварног остваривања свих права признатих Конвенцијом и холистички развој детета (физички, ментални, духовни, морални, психолошки и социјални)...сва права детета прокламована Конвенцијом су у “најбољем интересу детета”, и ниједно право детета не сме бити угрожено негативним тумачењем најбољих интереса детета.“ (пар. 4)
„...приликом спровођења свих активности које се тичу детета или деце неопходно (је) узети у обзир њихове најбоље интересе као фактор од првенственог значаја. Реч „активност“ се не односи само на одлуке, већ се односи и на све акте, опхођење, предлоге, услуге, поступке и друге мере. Непоступање или непредузимање активности и пропусти се такође сматрају „активностима“; на пример, када социјалне службе пропусте да предузиму активности са циљем заштите деце од занемаривања или злостављања.“ (пар. 17-18)
„У кривичним поступцима, ...приликом поступања са децом преступницима, треба одбацити традиционалне методе правосудног система, попут репресије или казне, у корист рехабилитације и циљева ресторативне правде.“ (пар. 28) „У грађанским поступцима ...приликом доношења свих одговарајућих одлука, било суштинске или процесне природе, судови морају да обезбеде да се узимају у обзир најбољи интереси детета и морају да докажу да је то учињено на делотоворан начин.“ (пар. 29) „...шта су најбољи интереси је неопходно утврдити у сваком појединачном случају... имајући у виду лични контекст, ситуацију и потребе детета... процена и утврђивање најбољих интереса детета ће се спроводити уз пуно поштовање права детета из Конвенције и њених Опционих протокола.“ (пар. 32) „Поступак утврђивања најбољих интереса детета треба започети проценом конкретних околности које дете чине јединственим... попут између осталог, узраста, пола, зрелости, искуства, припадности мањинској групи, физичком, сензорном или интелектуалном инвалидитету, као и друштвеног и културног контекста у којем се налази дете или деца, присуства или одсуства родитеља, питања да ли дете живи са њима, квалитета односа детета и његове/њене породице или старатеља, безбедносних околности, доступности квалитетних алтернативних стредстава за породицу, ширу породицу или старатеље, итд. (пар. 48-49) „...било која одлука која не узима у обзир мишљења деце и не посвећује одговарајућу пажњу тим мишљењима, у складу са њиховим узрастом и зрелошћу, не поштује могућност да дете или деца утичу на утврђивање њихових најбољих интереса. (пар. 52-54) „...право детета на очување сопственог идентитета мора да се узме у обзир приликом процене најбољих интереса детета... карактеристике попут пола, сексуалне оријентације, националног порекла, вероисповести и уверења, културног идентитета, карактера.... (пар. 55-56) „неопходно (је) вршити процену и утврђивање најбољих интереса детета у контексту потенцијалног раздвајања детета од њених/његових родитеља... држава мора да гарантује да је мултидисциплинарни тим професионалаца, уз одговарајућу улогу суда... утврдио да ни једна друга опција не може да обезбеди остваривање најбољих интереса детета. ...судија мора, поред других елемента који су релевантни за конкретан случај, да узме у обзир право детета на очување веза са оба родитеља... Очување породичне средине обухвата проширену породицу, баке и деке, тетке/ујаке/стричеве као и пријатеље, школу и шире окружење, а посебно су релевантне у случајевима када су родитељи раздвојени и живе на различитим местима. (пар. 58-70) „Приликом вршења процене и утврђивања најбољих интереса детета потребно је ...посветити пажњу сигурности детета, односно, праву детета на заштиту од свих врста ...насиља, Примена приступа заснованог на најбољим интересима детета... подразумева вршење тренутне процене безбедности и интегритета детета, међутим, принцип предострожности такође захтева вршење процене будућег ризика од повреда и других последица одлука о безбедности детета. (пар. 71-74) „потребно (је) имати у виду ситуације када су деца рањива, попут инвалидитета, припадности мањинској групи, када имају статус избеглице или азиланта, када су жртве злостављања или када живе на улици, итд. ...надлежни морају да узму у обзир различите степене рањивости сваког појединачног детета... и сваку ситуацију треба посматрати из угла јединствености одређеног детета. (пар. 75-76) „...уколико постоји више од једне терапије за лечење одређеног здравственог проблема или ако је исход неког терапије неизвесан, предности сваке од терапија треба проценити у односу на ризике и могуће нежељене реакције... Када је неопходно смештање у болнице или институције за боравак, пре доношења такве одлуке потребно је спровести процену најбољих интереса детета и узети у обзир ставове детета;“ (пар. 77-78) „доступност бесплатног квалитетног образовања, укључујући током раног детињства, неформалног образовања и повезаних активности је у најбољем интересу детета.“ (пар. 79) „Када се једном процене и утврде најбољи интереси детета, може се испоставити да су они у супротности са другим интересима или правима (нпр. друге деце, јавности, родитеља, итд). Ако је усаглашавање неизводљиво, ...потребно је дати већи значај ономе што је најбоље за дете.“ (пар. 39)
28. У кривичним поступцима, принцип најбољих интереса се примењује у случајевима деце ... у контаку (као жртве или сведоци) са законом (...)
„Комитет подсећа да је неопходно вршити процену и утврђивање најбољих интереса детета у контексту потенцијалног раздвајања детета од њених/његових родитеља. Породица је основна јединица друштва и природна средина за развој и добробит њених чланова, посебно деце... Реч „породица“ треба тумачити у широком смислу, тако да подразумева биолошку породицу, усвојитеље и хранитељску породицу, или у зависности од датих околности, чланове шире породице или заједнице у складу са локалним обичајима.“ (пар. 58-59)
Спречавање раздвајања породице и одржавање породице на окупу су важне компоненте система заштите детета... Због тешких последица које деца сносе услед одвајања од родитеља, поступке одвајања треба спроводити само ако су све остале могућности исцрпљене, односно ако се дете налази у непосредној опасности или у другим нужним околностима; треба избегавати покретање поступка одвајања уколико је могуће пружити заштиту детету мање радикалним решењима. Пре него што се покрене поступак за одвајање, држава треба да пружи подршку родитељима у вршењу њихових родитељских обавеза, и да обнови или унапреди капацитет породице да брине о свом детету, осим ако одвајање није неопходно да би се заштитило дете. Економски разлози не могу бити оправдање за одвајање детета од породице.“ (пар. 60-61)
„Инвалидитет детета или његових/њених родитеља не сме бити изговор за одвајање детета од породице. Одвајање се може разматрати само у случајевима када подршка која је неопходна породици да би се очувала породична јединица није довољно ефикасна да би се избегао ризик да дође до запостављања или напуштања детета или до опасности за сигурност детета.“ (пар. 63)
„У случају одвајања, држава мора да гарантује, када је то могуће, да је мултидисциплинарни тим добро обучених професионалаца проценио ситуацију у којој се налазе дете и његова/њена породица, уз одговарајућу улогу суда, у складу са чланом 9. Конвенције, и утврдио да ниједна друга опција не може да обезбеди остваривање најбољих интереса детета. ...одлучиоци ће обезбедити да дете може да одржава везе и односе са својим родитељима и породицом (браћом и сестрама, рођацима и особама са којима је дете имало снажне личне односе), осим ако је то у супротности са најбољим интересима детета. Када је дете смештено изван породице, квалитет односа и потреба за одржавањем односа ће бити узети у обзир приликом доношења одлука о учесталости и трајању посета и других контаката.“ (пар. 64-65)
„Очување породичне средине обухвата очување ширег обима веза које је дете успоставило. Те везе се односе на проширену породицу, односно баке и деке, тетке/ујаке/стричеве као и пријатеље, школу и шире окружење, а посебно су релевантне у случајевима када су родитељи раздвојени и живе на различитим местима.“ (пар. 70)
(е) Ситуације рањивости
75. Важан елемент који је потребно имати у виду су ситуације када су деца рањива, попут инвалидитета, припадност мањинској групи, када имају статус избеглице или азиланта, када су жртве злостављања или када живе на улици, итд. ...
76. Најбољи интереси детета које је рањиво услед специфичних околности, неће бити идентични најбољим интересима друге деце рањиве услед истих околности. Власти и надлежни морају да узму у обзир различите степене рањивости сваког појединачног детета, зато што је свако дете јединствено и сваку ситуацију треба посматрати из угла јединствености одређеног детета. Потребно је спровести индивидуалну анализу случаја сваког детета почевши од самог рођења, уз редовне процене мултидисциплинарног тима и препоруке за разумне адаптације током целокупног процеса развоја детета.