Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима - ICESCR

 

Општи коментар бр. 10: Улога националних  институција за људска права у заштити економских, социјалних и културних права

Деветнаесто заседање (1998)^[1]

 

1. Чл. 2, ст. 1 Пакта обавезује државе уговорнице "да предузима кораке у циљу постепеног обезбеђења пуног остваривања права (у Пакту) путем свих погодних средстава". Комитет скреће пажњу да једно такво средство, помоћу ког се могу предузети важни кораци, представљају националне институције за унапређење и заштиту људских права. Број ових институција се значајно повећао последњих година а тај тренд снажно охрабрују и Генерална скупштина и Комисија за људска права. Канцеларија Високог комесара за људска права УН је установила важан програм како би помогла и охрабрила државе у односу на националне институције. 

2. Ове институције се јављају у облику националних комисија за људска права, канцеларија омбудсмана, заштитника јавног интереса и људских права или `заштитника права грађана`. У већини случајева, институција, коју је основала влада и која ужива висок степен самосталности у односу на извршну и законодавну власт, у пуној мери узима у обзир све стандарде заштите људских права који важе у датој држави и овлашћена је да предузима различите активности с циљем унапређења и заштите људска права. Такве институције су основане у државама са веома различитом правном културом и економске моћи.  

3. Комитет констатује да националне институције имају потенцијално пресудну улогу у унапређењу и обезбеђивању  недељивости и међузависности свих људских права. На жалост, таква улога се често не додељује овим институцијама или бива занемарена или јој се придаје низак приоритет. С тога је неопходно посветити пуну пажњу економским, социјалним и културним права у свим релевантним активностима тих институција. Списак који следи назначује врсте активности које националне институције могу предузимати или су већ у неким случајевима предузеле у односу на та права: 

1. Унапређење образовних и информативних програма осмишљених да подигну ниво свести и разумевање економских, социјалних и културних права код опште популације као и међу одређеним групама као што су јавне службе, правосуђе, приватни сектор и раднички покрети;
2. Анализа постојећих закона и управних аката, као и нацрта закона и осталих предлога, како би се осигурала њихова усаглашеност са захтевима Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима;
3. Пружање техничких савета или спровођење истраживања о економским, социјалним и културним правима, укључујући и на захтев власти или других одговарајућих агенција;
4. Утврђивање националних показатеља на основу којих се може мерити спровођење обавеза из Пакта;
5. Спровођење истраживања и испитивања осмишљених да утврде меру у којој се одређена економска, социјална и културна права остварују у оквиру целе државе или у појединим областима или у односу на посебно угрожене заједнице;
6. Надзор поштовања конкретних права гарантованих Пактом и подношење извештаја о налазима властима и цивилном друштву; и
7. Разматрање жалби о наводном кршењу применљивих економских, социјалних и културних права у оквиру државе. 

4. Комитет позива државе уговорнице да обезбеде да све националне институције за људска права имају овлашћење да поклањају дужну пажњу економским, социјалним и културним правима и захтева од држава уговорница да у извештајима које подносе Комитету укључују и детаље о овлашћењима и основним релевантним активностима оваквих институција.

 [1] Документ E/1999/22