Међународна конвенција за заштиту свих лица од присилних нестанака
Члан 24
1. За сврхе ове конвенције термин „жртва” означава нестало лице и било ког појединца који је претрпео штету као директну последицу присилног нестанка.
2. Свака жртва има право да зна истину у вези с околностима присилног нестанка, напретком и резултатима истраге и судбином несталог лица. Свака држава чланица предузима адекватне мере у том погледу.
3. Свака држава чланица предузима све адекватне мере у циљу трагања, проналажења и ослобађања несталих лица и, у случају смрти, проналажења, одавања почасти и враћања посмртних остатака.
4. Свака држава уговорница обезбеђује у свом правном систему да жртве присилног нестанка имају право на одштету и брзу, правичну и адекватну надокнаду.
5. Право на одштету из става 4. овог члана покрива материјалну и моралну штету и, уколико то одговара, друге облике одштете као што су:
(а) повраћај;
(б) рехабилитација;
(в) задовољење, укључујући повраћај достојанства и угледа;
(г) гаранције да се то неће поновити.
6. Без штете по обавезу да се настави са истрагом све док се не разјасни судбина несталог лица, свака држава уговорница предузима адекватне кораке у вези са законском ситуацијом несталих лица чија судбина није разјашњена и ситуацијом њихових рођака, у областима као што су социјално благостање, финансијска питања, породични закон и власничка права.
7. Свака држава уговорница гарантује право на оснивање и слободно учествовање у организацијама и удружењима која покушавају да установе околности присилних нестанака и судбину несталих лица и да пруже помоћ жртвама присилног нестанка.