Међународна конвенција за заштиту свих лица од присилних нестанака
Члан 6
1. Свака држава чланица предузима неопходне мере да кривично одговорним сматра бар:
(а) било које лице које изврши, нареди, заговара или изазове извршење, покушаје извршења, саучествује или учествује у присилном нестанку;
(б) надређено лице које је:
(i) знало или свесно игнорисало информације које су јасно указивале да подређена лица под његовом ефективном надлежношћу или контролом врше или се спремају да изврше злочин присилног нестанка;
(ii) имало ефективну одговорност или контролу активности које су се тицале присилног нестанка; и
(iii) није предузело све неопходне и разумне мере у оквиру свог овлашћења да спречи или заустави извршење присилног нестанка или није проследило тај предмет на истрагу и кривично гоњење надлежним органима;
(в) горња тачка (б) не утиче на више стандарде одговорности који се примењују по међународном праву на војног команданта или лице које ефективно врши дужност војног команданта.
2. Не може се навести ниједно наређење или инструкција било ког органа јавне власти, било да је цивилни или војни или неки други, као оправдање за кривично дело присилног нестанка.