Међународни пакт о грађанским и политичким правима - ICCPR

 

Општи коментар бр. 26: Континуитет обавеза

 Шесдесет  прво заседање (1997)^[1]

 

1. Међународни Пакт о грађанским и политичким правима не садржи одредбу која се тиче престанка његовог важења и не предвиђа могућност отказивања или повлачења. Као последица тога, могућност престанка важења, отказивања или повлачења мора да се разматра уз примену одговарајућих обичајних правила међународног права садржаних у Бечкој конвенцији о уговорном праву. На основу ових правила, отказивање или повлачење није могуће, осим у случају када се утврди да су државе уговорнице имале намеру да дозволе могућност или право на отказивање или повлачење или да је такво право садржано у самој природи уговора. 

2. Да потписнице Пакта нису предвиделе могућност отказивања и да то што се у Пакту не говори о могућности отказивања није само случајна омашка показује чињеница да члан 41 став 2 Пакта дозвољава држави уговорници да повуче свој пристанак на надлежност Комитета да разматра међудржавне поднеске тако што ће упутити ноту одговарајуће садржине, док таква одредба не постоји у случају отказивања или повлачења из Пакта. Поред тога, први Опционални протокол уз Пакт, о којем се преговарало и који је прихваћен истовремено с Пактом, дозвољава државама уговорницама да га откажу. Поређења ради, Међународна конвенција о елиминацији свих облика расне дискриминације, усвојена годину дана пре Пакта, изричито забрањује могућност отказивања. Из тог разлога је јасно да су они који су писали нацрт Пакта имали намеру да искључе могућност отказивања. Исто важи и за други Опционални протокол у чијем нацрту је намерно изостављена клаузула о отказивању. 

3. Шта више, јасно је да Пакт не спада у ону врсту уговора који по својој природи подразумевају право на отказивање. Заједно с Међународним пактом о економским, социјалним и културним правима, који је припреман и усвојен у исто време, Пакт у облику уговора кодификује општа људска права садржана у Универзалној декларацији о људским правима; ова три документа се често заједничким именом називају “међународни уговор о људским правима”. Пакт као такав нема привремени карактер који је типичан за уговоре за које се сматра да подразумевају право на отказивање, без обзира на то што у самом Пакту о томе не постоји изричита одредба. 

4. Права садржана у Пакту припадају свим грађанима који живе на територији државе уговорнице. Комитет за људска права се, сходно својој дугогодишњој пракси, доследно држао тумачења да када је грађанима једном загарантована заштита према Пакту, та заштита важи за одређену територију и наставља да им буде гарантована без обзира на промене у власти државе уговорнице, укључујући ту и раздруживање у више од једне државе, сукцесију државе или било какво накнадно поступање државе уговорнице које има за циљ ускраћивање права гарантованих Пактом. 

5. Комитет стога чврсто стоји на становишту да међународно право не дозвољава држави која је ратификовала Пакт или му је приступила, као ни држави која је правни наследник потписнице, да откаже или повуче свој потпис.

 ___________

[1] садржано у докуемнту CCPR/C/21/Rev. 1/Add. 8.