Општи коментар бр. 17: Члан 24 (Права детета)
Тридесет пето заседање (1989)
С тим у вези, Комитет истиче да права гарантована чланом 24 нису једина права која Пакт прописује као права деце, и да, као сви појединци, деца имају сва грађанска права зајемчена Пактом. Гарантовањем права, неке одредбе Пакта изричито указују на мере које држава треба да усвоји да би малолетницима пружила већу заштиту него одраслима. У вези с правом на живот, смртна казна се не може изрећи за злочине које почине лица млађа од 18 година. Слично томе, уколико су законито лишени слободе, оптужени малолетници ће се одвојити од одраслих и о њиховом случају се мора одлучивати што је пре могуће; осуђени малолетни преступници биће подвргнути казнено-поправном режиму који подразумева одвајање од одраслих и који је примерен њиховом добу и правном положају, ради подстицања преваспитавања и друштвене рехабилитације (поновног укључивања у друштво). У другим случајевима, деца су заштићена и могућношћу ограничења права признатих Пактом, под условом да је такво ограничење оправдано. Таква могућност постоји код нпр. права на објављивање пресуде у грађанској парници или у кривичном поступку, код кога се може начинити изузетак када интерес малолетника то захтева.
Међутим, у већини случајева, мере које треба усвојити нису прецизиране Пактом, па је на свакој држави је да их одреди у светлу заштите интереса деце на својој територији и у оквиру своје надлежности. Иако им је пре свега сврха да се деци обезбеди потпуно уживање осталих права зајемчених Пактом, Комитет констатује да би такве мере такође могле бити и економске, социјалне и културне. Потребно је, на пример, предузети сваку могућу економску и социјалну меру ради смањивања смртности и искорењивања неухрањености деце, спречавања подвргавања деце актима насиља и свирепом и нечовечном поступању или експлоатацији путем присилног рада или проституције, као и њихово коришћење у противзаконитом шверцу наркотика или на било који други начин. На пољу културе, треба предузети сваку могућу меру како би се подстакао развој њихове личности и да би им се обезбедио онај ниво образовања који ће им омогућити да уживају права гарантована Пактом, нарочито право на слободу мишљења и изражавања. Комитет такође жели да скрене пажњу државама уговорницама на потребу да у своје извештаје укључе податке о мерама усвојеним да би се обезбедило спречавање директног учешћа деце у оружаним сукобима.
Пакт захтева да сва деца буду заштићена од дискриминације по било ком основу, као што су раса, боја, пол, језик, вероисповест, национално или друштвено порекло, имовина или рођење. У вези с тим, Комитет истиче да иако забрана дискриминације у уживању права гарантованих Пактом проистиче у случају деце и из члана 2, а њихова једнакост пред законом из члана 26, начело забране дискриминације у члану 24 односи се посебно на мере заштите из тих одредби. Извештаји држава уговорница би требало објасне како се законодавством и у пракси обезбеђује да мере заштите буду усмерене на уклањање свих облика дискриминације на сваком пољу, укључујући и наслеђивање, посебно између деце која су држављани и деце која су странци, или између законите и ванбрачне деце.
Одговорност за обезбеђивање неопходне заштите деце је на породици, друштву и држави. Иако Пакт не наводи како се та одговорност дели, пре свега је обавеза породице, која се тумачи у ширем смислу тако да обухвати све особе које је чине у друштву дотичне државе уговорнице, а нарочито родитеља, да створе услове за унапређење хармоничног развоја личности детета и његовог уживања права гарантованих Пактом. Међутим, пошто је уобичајено да су отац и мајка ван дома зарађујући за живот, извештаји држава уговорница би требало да наведу како друштво, друштвене институције и држава обављају своју дужност помагања породици у обезбеђивању заштите детета. Осим тога, у случајевима где родитељи и породица озбиљно затаје у обављању својих дужности, где злостављају или занемарују дете, држава би требало да интервенише и ограничи родитељска права и обавезе, а дете чак и одвоји од породице када околности тако захтевају. Ако је брак разведен, имајући на уму пре свега најбољи интерес детета, треба предузети мере да би им се пружила неопходна заштита, и гарантовати им, колико год је то могуће, лични контакт с оба родитеља. Комитет сматра корисним да извештаји држава уговорница пруже информације о посебним мерама заштите усвојеним ради заштите напуштене деце или деце ускраћене породичног окружења да би им се омогућило да се развијају у условима најближим породичном окружењу.
Према ставу 2 члана 24, свако дете има право да се региструје одмах по рођењу и да има име. Према мишљењу Комитета, ова одредба би требало да се тумачи као одредба блиско повезана с одредбом која се односи на право на посебне мере заштите и створена је ради унапређења признања правне способности детета. Обезбеђивање права на име је од посебног значаја у случајевима када је дете рођено ван брака. Главна сврха дужности пријављивања деце по рођењу је да се смањи опасност од отмице, продаје или трговине децом, или од других врста поступања која нису у складу с уживањем права гарантованих Пактом. Извештаји држава уговорница би требало да детаљно изложе мере којима се обезбеђује пријављивање деце рођене на њиховој тероторији одмах по рођењу.
У смислу заштите коју би требало пружити деци, посебна пажња би такође требало да буде посвећена праву сваког детета на држављанство, као што је гарантовано ставом 3 члана 24. Иако је сврха овог става да се спречи да друштво и држава пруже мању заштиту детету јер је без држављанства, ова одредба не предвиђа обавезу државе да нужно мора дати држављанство детету рођеном на својој територији. Међутим, од држава се захтева да усвоје све одговарајуће мере, и једнострано и у сарадњи с осталим државама, да би свако дете чим се роди имало држављанство. У вези с тим, никаква дискриминација у односу на стицање држављанства не сме се дозволити према унутрашњем праву, каква је на пример дискриминација између законите и ванбрачне деце, или деце родитеља без држављанства или дискриминација на основу држављанства једног или оба родитеља.
Мере усвојене да би се обезбедило да свако дете има држављанство би увек требало назначити у извештајима држава чланица.