Општи коментар бр. 16: Члан 17 (Право на приватност)
Тридесет друго заседање (1988)
Члан 17 предвиђа право свакога да буде заштићен од самовољних или незаконитих мешања у његов/њен приватни живот, породицу, дом или преписку, као и од незаконитих напада на његову част и углед. Према мишљењу Комитета, то право се мора гарантовати у односу ма сва таква мешања и нападе без обзира да ли потичу од државних власти или од физичких или правних лица. Обавезе наметнуте овим чланом захтевају од држава уговорница да усвоје законе и друге мере којима би се омогућила забрана таквих мешања и напада, као и заштита овог права.
У вези са тим, Комитет жели да истакне да у извештајима држава уговорница Пакта није посвећена неопходна пажња информацијама о начину на који поштовање тог права загарантовано од стране законодавних, управних и правосудних органа, и уопште надлежних државних органа. Недовољно пажње је нарочито посвећено чињеници да се члан 17 Пакта бави заштитом и од незаконитог и од самовољног мешања, што пре свега значи да држава у свом законодавству мора предвидети одредбе за заштиту права предвиђених тим чланом. За сада извештаји или не кажу ништа о законодавству или о томе не пружају довољно информација.
Термин "незаконит" значи да до мешања не сме доћи, осим у случајевима предвиђеним законом. Мешање које је одобрила држава мора имати законски основ, који мора бити у складу са одредбама, циљевима и сврси Пакта.
Израз "самовољно мешање" је такође релевантан за заштиту права предвиђених чланом 17. Према мишљењу Комитета, израз "самовољно мешање" може обухватити и мешање које је законито према домаћем праву. Увођење концепта самовољности требало би да обезбеди да и законито мешање мора да буде у складу са одредбама, циљевима и сврхом Пакта, као и да у сваком случају треба да буде оправдано.
Што се тиче појма ''породица'', за потребе члана 17 овом појму треба дати широко тумачење тако да обухвати све оне појединце који чине породицу у складу с тим како је схвата друштво државе уговорнице о којој се ради. Термин ''хоме'' на енглеском, ''манзел'' на арапском, ''зхùзхáи'' на кинеском, ''домициле'' на француском, ''зхилисцхе'' на руском и ''домицило'' на шпанском, употребљен у члану 17 Пакта, треба схватити тако да означава место у ком појединац борави или обавља свој уобичајен посао. У вези са тим, Комитет позива државе да у својим извештајима укажу на значење које у њиховом друштву имају термини ''породица'' и ''дом''.
Комитет сматра да би извештаји требало да садрже информације о властима и органима успостављеним у оквиру правног система државе који су надлежни да овласте мешање дозвољено на основу закона. Такође је неопходно имати и информације о властима које имају право да врше контролу над таквим мешањем уз строго поштовање закона, а неопходно је знати и на који начин и којим органима се заинтересовани појединци могу жалити на кршење права гарантованих чланом 17 Пакта. Државе уговорнице би у својим извештајима требало јасно да представе до које мере је пракса у складу с правом. Државни извештаји би такође требало да пруже информације о поднетим представкама у вези с незаконитим или самовољним мешањем, о броју одлука у том погледу, као и предвиђеним правним лековима у таквим случајевима.
Како сви појединци живе у заједници, заштита приватности је самим тим нужно релативна. Међутим, надлежним државним властима би требало омогућити да затраже само оне информације у вези с нечијим приватним животом чије је познавање од суштинског значаја за интересе друштва како их схвата Пакт. У складу са тим, Комитет препоручује да би државе требало да укажу у својим извештајима на законе и прописе који уређују овлашћено мешање у приватан живот.
Чак и у случајевима мешања која су супротна Пакту, релевантни законски прописи морају детаљно навести одређене околности под којим се таква мешања могу одобрити. Одлуку да се дозволи такво овлашћено мешање мора донети надлежни орган установљен на основу закона и то од случаја до случаја. Поштовање члана 17 захтева да интегритет и поверљивост преписке буду гарантовани де јуре и де фацто. Преписка би требало да буде испоручена примаоцу без пресретања и без отварања или читања на било који други начин. Прислушкивање, било електронско или неко друго, прислушкивање телефонске, пресретање телеграфске или било које друге комуникације и прислушкивање и снимање разговора би требало забранити. Претрес нечијег дома би требало ограничити на потрагу за неопходним доказима и не сме се дозволити да прерасте у узнемиравање. Што се тиче претресања појединца, делотворне мере би требало да обезбеде да се такав претрес обави на начин којим се поштује достојанство особе која се претреса. Појединце које претресају државни органи, или медицинско особље на захтев државе, требало би да буду претресани само од стране особа истог пола.
Саме државе уговорнице имају обавезу да се не упуштају у мешања која нису у складу с чланом 17 Пакта, као и да обезбеде законодавни оквир који ће забрањивати таквио понашање физичких и правних лица.
Сакупљање и чување личних информација у компјутерима, базама података и осталим уређајима, без обзира да ли то раде државне власти или приватна лица или органи, мора се регулисати законом. Државе морају предузети делотворне мере како би обезбедиле да информације о нечијем приватном животу не доспеју у руке особа које по закону нису овлашћене да примају, обрађују и користе те информације, као и да никада не буду употребљене у сврху која није у складу с Пактом. Да би постигао најделотворнију заштиту свог приватног живота, сваки појединац би такође требало да има право да одлучи у разумљивој форми, да ли жели, и уколико пристане на то, које личне податке жели да похрани у аутоматске базе података, и у које сврхе. Сваки појединац би такође требало да буде у могућности да процени које државне власти или приватна лица или органи надзиру или могу контролисати те базе података. Уколике такве базе садрже нетачне личне податке или су сакупљени или обрађени супротно одредбама закона, сваки појединац треба да има право да захтева исправку или брисање.
Члан 17 обезбеђује заштиту личне части и угледа и државе имају обавезу да донесу одговарајуће правне прописе у ту сврху. Прописима се мора обезбедити да сваки појединац има могућност да се на делотворан начин штити од незаконитих напада и да има делотворан правни лек против оних одговорних за незаконит напад. Државе чланице би требало да назначе у својим извештајима до ког степена су част и углед појединца правно заштићени и како се та заштита постиже у њиховим правним системом.