Општи коментар бр. 14: Члан 6 (Право на живот)
Двадесет треће заседање (1984)
У свом Општем коментару бр. 6 [16], усвојеном на 378. састанку Комитета 27. јула 1982., Комитет за људска права уочио је да је право на живот изражено у првом ставу члана 6 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, врховно право које се не сме дерогирати чак ни у време ванредног стања. Право на живот је зајемчено и чланом 3 Универзалне декларације о људским правима, коју је 10. децембра 1948. усвојила Генерална скупштина Уједињених нација. Ово право је основ уживања свих људских права.
У свом претходном општем коментару, Комитет је такође напоменуо да је врховна дужност држава да спречавају ратове. Рат и остали акти масовног насиља и даље су пошаст за човечанство и узимају животе хиљада недужних људских бића сваке године.
Комитет је, и даље забринут због људских живота који су данак конвенционалног оружја у оружаним сукобима, констатовао да су, током серија заседања Генералне скупштине, представници свих географских региона изразили растућу забринутост због развоја и повећања све опаснијег оружја за масовно уништавање, које не само да прети људском животу, већ и троши ресурсе који би се могли употребити у најважније економске и друштвенене сврхе, нарочито за помоћ земљама у развоју, па тиме и за унапређење и обезбеђивање уживања људских права за све људе.
Комитет се у потпуности слаже с том све израженијом бригом. Очигледно је да су конструисање, тестирање, производња, поседовање и унапређење нуклеарног оружја међу највећим претњама праву на живот с којом се човечанство данас суочава. Та претња је још израженија опасношћу да се то оружје може бити употребљено не само у случају рата, већ и као последица људске или механичке грешке или квара.
Штавише, само постојање и озбиљност ове претње ствара сумњу и страх међу државама, што је само по себи супротно унапређењу универзалног поштовања и уживања људских права и основних слобода у складу с Повељом Уједињених нација и Међународним пактовима о људским правима.
Производњу, тестирање, поседовање, унапређење и употребу нуклеарног оружја требало би забранити и признати као злочин против човечности.
У складу са тим, Комитет, у интересу човечанства, позива све државе да, без обзира да ли су државе уговорнице Пакта или не, предузму хитне мере, једнострано и путем споразума, у циљу уклањања ове опасности.