Међународни пакт о грађанским и политичким правима - ICCPR

 

Општи Коментар бр. 8: Члан 9 (Право на слободу и безбедност)

 Шеснаесто заседање (1982)

 

1. Члан 9, којим се јемчи право на слободу и сигурност лица, врло често био је уско тумачен у извештајима држава уговорница, које су стога пружале недовољне информације. Комитет указује да је став 1 применљив на сва лишења слободе, било у кривичним поступцима или другим случајевима, као што су, на пример, менталне болести, бескућништво, зависности од дроге, образовне сврхе, имиграциона контрола, итд. Тачно је да су нека од правила члана 9 (део става 2 и цео став 3) применљива само на особе против којих су подигнуте кривичне пријаве. Међутим, сва остала, а посебно важна јемства гарантована ставом 4, на пример право да суд испита законитост притвора, односе се на све особе лишене слободе хапшењем или притварањем. На основу члана 2, става 3, државе уговорнице су дужне да да обезбеде правне лекове у другим случајевима у којима појединац тврди да његово лишење слободе представља непоштовање Пакта.

 

2. Став 3 члана 9 захтева да свако ко је ухапшен или затворен због кривичног дела мора бити «у најкраћем року» изведен пред судију или другог службеника, законом овлашћеног да врши правосудне функције. Много прецизнији временски период предвиђен је законима већине држава и према схватању Комитета, одлагања не могу бити дужа од неколико дана. Многе државе нису доставиле довољно информација о пракси у овом смислу.

 

3. Други проблем је укупно трајање притвора пре почетка суђења. У неким државама, ово питање је у извесним кривичним случајевима изазвало забринутост Комитета и чланови су постављали питање да ли је пракса тих држава у складу с правом свакога «да му се суди у разумном року или да буде ослобођен» према ставу 3. Преткривични притвор је изузетак и мора трајати што је краће могуће. Комитет  поздравља сваку информацију која се односи на постојеће механизме и мере предузете у циљу скраћивања рока таквог притвора.  

 

4. У случају превентивног притвора из разлога јавне безбедности, он мора бити у складу с овим истим одредбама, тако да, на пример, не сме бити самовољан и мора бити заснован на разлозима и поступку предвиђеним законом (ст. 1), морају се дати обавештења о разлозима хапшења (ст. 2), мора се обезбедити судска контрола законитости притвора (ст. 4), као и накнада штете у случају кршења права (ст.5). Ако се уз то покрене и кривични поступак, мора се обезбедити пуна заштита гарантована чланом 9, ставовима 2 и 3, као и чланом 14.