Повреда права на правично суђење у кривичном поступку због прихватања исказа одсутног сведока.
Сведок оптужбе није присуствовао главној расправи, већ је као доказ прихваћен његов ранији исказ
Прихватање исказа одсутног сведока у кривичном поступку који је од одлучујућег значаја за исход поступка захтева да постоје оправдани разлози због којих сведок није био непосредно испитан пред судом, као и да постоје одговарајуће процесне гаранције којима се елиминишу тешкоће с којима је одбрана суочена због немогућности да испита одсутног сведока.
Подносилац представке се жалио да му је повријеђено право на правично суђење из разлога што је његова осуда од стране Кривичног суда заснована на пресуди која није садржавала разлоге и против које се није могао жалити органу пуне надлежности. Такође је навео да је дошло до повреде члана 6 став 3 из разлога што није имао могућност да саслуша анонимног сведока. Након одлуке Већа, које је утврдило да је дошло до повреде права подносиоца представке на правично суђење из члана 6 став 1 и члана, предмет је упућен Великом већу на захтев Владе. Владе Уједињеног Краљевства, Ирске и Француске умешале су се како би браниле институцију система пороте и утицале на Суд да не покуша да врши хармонизацију правних система држава чланица.
Суд је образложио своје опште принципе у односу на обавезу да се пруже разлози, с напоменом да опсег ове обавезе може варирати у односу на природу одлуке и да мора бити утврђена у светлу околности случаја. Примењујући овај принцип на предметни случај судова са поротом, Суд је навео да може постојати потреба за прилагођењем посебних процедуралних облика, с обзиром да се од поротника обично не тражи или им није дозвољено да изнесу разлоге за своја лична убеђења. Мора се пружити довољно гаранција како би се избегла произвољност и омогућило оптуженом да разуме разлоге своје осуде. Суд је истакао појачан значај права на правично суђење где су предвиђене најтеже казне. На крају, морају се узети у обзир и сви правни лијекови који су на располагању оптуженом. Суд је навео да иако је подносилац представке оптужен за убиство почасног министра и покушај убиства његове партнерке, ни оптужница ни питања која су упућена пороти нису садржавала довољно информација у погледу умешаности подносиоца представке у ова кривична дела (став пороте у односу на његову конкретну улогу у вези са другим оптуженима; зашто је кривично дело третирано као „убиство са предумишљајем”, а не „убиство”; који фактори су навели пороту да закључи да је умешаност два саучесника била ограничена, што је довело и до блаже казне).
Изузеци од начела да сви докази против окривљеног по правилу морају бити изведени на јавној расправи у његовом присуству уз поштовање начела контрадикторности кривичног поступка. У конкретном случају се ради о томе да су на расправи прошитани искази две жене које су као наводне жртве разбојништва и изнуде дале исказе пред полицијом и истржним судијом. Оне нису хтеле да се одазову позиву суда и присуствују расправи јер су већ напустиле Немачку и тврдиле су да се јоч нису опоравиле од посттрауматског стреса.
Изузеци од начела да сви докази против окривљеног по правилу морају бити изведени на јавној расправи у његовом присуству уз поштовање начела контрадикторности кривичног поступка. У оба случаја, сведок оптужбе није присуствовао главној расправи, већ је као доказ прихваћен његов раније дат исказ. У случају првог подносиоца представке ради се о случају читању исказа преминулог сведока а у случају дрогог подносиоца о читању изјаве сведока који се плашио да сведочи пред окривљеним.
У овом предмету је Суд истакао да употреба силе која није била апсолутно потребна од стране службених лица (за разлику од случајева када силу примене лица која не спадају у круг службених лица) увек представља кршење члана 3 Конвенције, без обзира на озбиљност насталих повреда. За разлику од предмета Ђекић и други, у предмету Оташевић утврђено је да подносилац представке није претрпео озбиљне повреде.
Случај злостављања од стране полиције током капшења као и током притвора од стране затворских службеника. Утврђена је повреда материјалног и процесног аспекта члана 3. Пресуда је значајна због оцењивања да ли је сила употребљена у конкретном случају била прекомерна.
Ова пресуда представља важну потврду велике одговорности која лежи на онима који лишавају лица слободе и наглашава да покретање кривичног постпука против лица оптужених за злостављање није довољно за ослобадјање од ове одговорности. Захтеви у погледу доказа укривичном поступку, узети у обзир заједно са претпоставком невиности значе да расположиви докази можда неће бити довољни да би се обезбедила осуда. Недостатци довољних доказа могу потицати, као што се могло видети у случају Томаси, из недостатка сарадње чији је узрок погрешно разумевање професионалне солидарности.
Изостанак темељне и ефикасне истраге о уверљивим тврдњама подносиоца представке да је био злостављан одстране затворских чувара док је био у притвору у затвору на Пјанози, Суд сматрада је дошло до повреде члана 3 Конвенције. У овој пресуди је Европски суд дефинисао стандар у погледу материјалног аспекта забране мучења.
Случај мучења током полицијског притвора и изостанак ефективне истраге. Појам независне истраге дефинисан је, између осталог, у овој пресуди.
Подносилац пријаве, Ахмет Дуран, турски је држављанин рођен 1953. године и живи у месту Ван (Турска). Ухапшен је у априлу 2005. због сумње да је умешан транспорт илегалних имиграната. Тврдио је да је био злостављан током притвора у команди жандармерије у округу atÇaldıran и да је истрага његових навода о мучењу у притвору била неефикасна. Тврди да је током истраге повређен члан 3 Конвенције (забрана нечовечног или понижавајућег поступања).