Неделотворна истрага поводом навода о примени физичке принуде над лицем задржаним без пристанка у психијатријској установи (повреда процесног аспекта чл. 3 Конвенције)
Примена мере физичког спутавања над лицем присилно смештеним у психијатријску установу без претходног прибегавања другим мерама за спречавање настанка опасности по пацијента или друга лица (повреда материјалног аспекта чл. 3 Конвенције)
Арбитрарност поступка задржавања одређеног лица у психијатријској установи услед пропуста националних органа да обезбеде пружање делотворне правне помоћи том лицу (повреда чл. 5 ст. 1 е) Конвенције)
Подноситељка представке се 2012. године обратила докторки опште праксе због јаких болова у доњем делу леђа. Након што ју је прегледала, докторка ју је упутила на додатне прегледе у завод за хитну медицинску помоћ. Тамо су је, између осталог, прегледали неуролог и психијатар. Док је неуролог дијагностиковао бол у леђима и поремећај анскиозности, психијатар је, накнадно, на основу њених неусклађених изјава, које садрже елементе маније гоњења, дијагностиковао акутни психотични поремећај и без одлагања донео одлуку о њеном задржавању у психијатријској установи. Након што је смештена, била је везана за кревет у укупном трајању од приближно 15 часова. Следећи дан психијатријска установа је обавестила надлежни суд да је подностељка задржана без њеног пристанка на лечењу. Суд је истог дана покренуо поступак у којем се одлучује о присилном задржавању лица са менталним сметњама у психијатријској установи и одредио подноситељки пуномоћника, који се држао пасивно на рочишту и није посећивао подноситељку представке у болници. Против одлуке којом је одређен присилни смештај подноситељке, жалбе су изјавиле како подноситељка, тако и њена сестра уз објашњење да делује у име подноситељке. Надлежни суд донео је одлуку којом је обе жалбе одбио као неосноване. Подноситељка је отпуштена из болнице месец дана након пријема у њу.
Ова пресуда је последица незаконитог поступања надлежних органа, пре свега судских, упркос јасним и одговарајућим решењима њиховог законодавства које је важило у време наступања повреда. Када пред националне органе буду изнете тврдње о злостављању током задржавања без пристанка одређеног лица у психијатријској установи, ти органи су дужни да спроведу делотворну истрагу.
Примени мере физичког спутавања и других принудних мера над лицем присилно смештеним у психијатријску установу може да се прибегне као крајњем средству када њихова примена представља једино доступно средство за спречавање настанка непосредне опасности по пацијента или друга лица.
Поступак у којем се одлучује о задржавању без пристанка одређеног лица у психијатријској установи је арбитраран уколико надлежни органи нису преузели никакве мере поводом пасивног држања пуномоћника тог лица у поступку.
Изостанак темељне и ефикасне истраге о уверљивим тврдњама подносиоца представке да је био злостављан одстране затворских чувара док је био у притвору у затвору на Пјанози, Суд сматрада је дошло до повреде члана 3 Конвенције. У овој пресуди је Европски суд дефинисао стандар у погледу материјалног аспекта забране мучења.
Подносиоци пријаве, држављани БИХ, смештени су у установу социјалног збрињавања Дрин, на препоруку Центра за социјални рад Високо, Психијатријске болнице у Сарајеву и Психијатријске клинике у Тузли, и мимо своје воље, као оболели од шизофреније, тамо задржани. Суд је утврдио да је дошло до повреде члана 5 став 1 Конвенције.