Пресуда Апелационог суда у Београду Гж3 615/24 од 10.12.2025. године, доступна на адреси https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/658524
Ожалбеном пресудом, ставом првим изреке обавезују се тужени да тужиљи солидарно исплате одређени износ од 150.000,00 динара на име накнаде нематеријалне штете због повреде права на приватност и интереса малолетног детета. Апелациони суд је става да приликом доношења побијане пресуде нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл.374 став 2 тачка 1, 2, 3, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које повреде овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности нити се жалбом указује на постојање неке друге битне повреде која је била или могла бити од утицаја на правилност и законитост исте.
Према утврђеном чињеничном стању, тужени су издавач и одговорни уредник медија Компанија “Новости” д.о.о.. Дана ... године на насловној страни “Вечерњих новости”, преко целе стране, објављен је наслов “Масакр у школи на Врачару: покошена младост на часу историје”, као и бројни други наслови који се односне на предмети догађај. У доњем десном углу објављена фотогорафија на којој се види у нечијој руци изгужван папир на коме је рукописом написано: “...”, а затим списак имена и презимена деце, међу којима је ... име малолетне тужиље АА. На другој страни истог издања у тексту под насловом “Очевим оружјем убио осморо ђака и чувара” са поднасловом “Месец дана планирао злочин, имао списак мета. У ранцу четири молотовљева коктела”, између осталог се наводи: “Током крвавог пира теже и лакше су рањени ученици ..., ..., ...,..., наставница историје ..., ... и још један ученик чија је идентификација у току. На трећој страни у оквиру истог текста поново је објављена слика као са насловне стране на којој се види згужвани папир са списком “главних мета”, међу којима је написано име овде малолетне тужиље, а испод фотогорафије је написано “докази – списак ученика које је планирао да ликвидира по разредима”.
Из исказа законског заступника малолетне тужиље, мајке ББ, коме је првостeпeни суд у целости поклонио веру, између осталог је утврђено да је њено дете, малолетна тужиља дана 03.05.2023. године рањено ... у ОШ “Владислав Рибникар”, да је лежала у Ургентном центру, да је, док је малолетна тужиље лежала тамо, она као мајка, замолила медицинско особље да јој не дају телефон и приступ интернету и да је била потпуно одсечена од света, да није знала за коначан исход целог догађаја и није знала да су јој другари погинули.
Једног дана је дошла у болницу да је посети, а АА је била уплакана и тресла се, била је потпуно ван себе и питала ју је какав је то списак деце које је ... хтео да убије, а на коме је и она, али се законски заступник правила да не зна о чему се ради. Када је изашла из болнице, отишла је код баке која је куповала све новине (законски заступник је из своје куће све склонила) и затекла је новине чији је издавач овде тужени на столу. Осим што је претрпела трауму у школи, а касније и због ожиљака које и сада има ..., имала је трауму и због друштвених мрежа, а све то траје и данас.
Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостeпeни суд је, сагласно одредбама чл.5 став 1, 9 став 1 и 2, 15 став 1 тачка 1, 77, 80, 86, 101, 106, 112, 113, 114 и 117 Закона о јавном информисању и медијима и на основу одредбе чл.200 став 1 Закона о облигационим односима оценио да су испуњени услови за одговорност тужених за штету која је причињена тужиљи објављивањем наведеног текста, јер овако изнете тврдње чине информације подобне да повреде право на приватност малолетне тужиље и то објављивањем њеног имена и презимена, чиме јој је причињена штета услед пропуста главног и одговорног уредника медија “Novosti.rs”, који се огледа у повреди принципа заштите приватности малолетног лица, јер је прекршен стандард извештавања са дужном новинарском пажњом, те је суд тужену, као главног и одговорног уредника, применом одредби чл.9, 77, 80 став 2 и 113 Закона о јавном информисању и медијима, а туженог издавача медија у складу са одредбом чл.114 и 115 став 1 обавезао да мал. тужиљи солидарно надокнаде нематеријалну штету коју је претрпела услед повреде права на приватност. Првостeпeни суд је извео закључак да је малолетна тужиља учињена препознатљивом објављивањем пуног имена и презимена, те била препозната како од стране околине, тако и од стране других људи, уз изношење информација да је критичном приликом била и рањена, а из исказа законског заступника малолетне тужиље мајке, суд је утврдио да је малолетна тужиља због медијске пажње и повреде права на приватност трпела душевне болове, те да сама чињеница да је дошло до задирања у приватност малолетне тужиље, по становишту првостeпeног суда, доводи до повреде права личности, а тиме и до права на накнаду нематеријалне штете по том основу.
На правилно и потпуно утврђено чињенично стање, које чињеничне тврдње нису ни оспорене у току поступка, првостепени суд је правилно применио материјално право и то одредбе члана 5, 9, 15, 74, 77, 79, 80, 82, 112, 113, 114, 115 и 117 - ЗЈИМ, када је закључио да су објавом лезионо подобних информација у медију чији је издавач првотужени, а одговорни уредник друготужени, малолетној тужиљи повредили право на приватност.
Испитујући правилност одлуке у ожалбеном делу Апелациoни суд у Београду налази да је првостeпeни суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право, дајући за своју одлуку јасне разлоге, који су у свему у складу са утврђеним чињеничним стањем, а које као правилне прихвата и овај суд, као другостeпeни.
Суд указује и да је првостeпeни суд правилно закључио да приликом објављивања наведеног текста није вођено рачуна о томе да ће садржај медија нашкодити емотивном развоју малолетника, чији су подаци јавно објављени наведеним текстом без посебног интереса јавности да се са истима упозна.
Поред тога, одредба члана 42 Устава Републике Србије зајамчена је заштита података о личности (став 1), да се прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређују законом (став 2), да је забрањена и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени, у складу са законом, осим за потребе вођења кривичног поступка или заштите безбедности РС, на начин предвиђен законом (став 3) и да свако има право да буде обавештен о прикупљеним подацима о својој личности у складу са законом, и право на судску заштиту због њихове злоупотребе. Одредбом члана 64 став 3 Устава РС прокламовано је да су деца заштићена од психичког,физичког, економског и сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања.
Право на приватност ужива и директну заштиту у складу са чланом 8 Европске Конвенције за заштиту људских права и основних слобода - оно је право лица на недоступност другима и јавности у погледу онога што их се не тиче, које објављивање може бити изношење или проношење, а повреда права постоји и ако оно што се износи и проноси није у стању да нашкоди части или угледу лица, јер је приватност заштићена и самостално, независно од части и угледа.
Осим тога, одредбом члана 6 Породичног закона , прописано је да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета, те да држава има обавезу да предузима све потребне мере за заштиту детета од злостављања и од сваке врсте експлоатације, те да поштује, штити и унапређује право детета, а одредбом члана 268 ПЗ под поднасловом дужности других, ставом другим да су одредбе чл. 265-267. овог закона дужни да примењују и органи који воде друге поступке ако се ти поступци односе и на права детета.
Када је реч о малолетним лицима, као у конкретном случају, медији морају посебно водити рачуна, пазећи да начин извештавања не нашкоди моралном, интелектуалном, емотивном или социјалном развоју малолетника, имајући у виду да представљају једну од најосетљивијих категорија у друштву, те им је потребно обезбедити посебну заштиту у циљу заштите слободног развоја личности, где је важно заштити њихов идентитет, и личне податке, укључујући и не ограничавајући се на појединости из њиховог приватног живота, када постоји могућност да би откривање информација могло да угрози добробит малолетника. Осим тога, најбољи интерес мал.детета посебно је прокламован и чланом 3 Конвенције о правима детета, ратификоване Законом о ратификацији Конвенције УН о правима детета.