Пресуда Апелационог суда у Београду Кж1-По1 38/2024 од 11. 07. 2025., доступна на адреси
https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/609662
Пресудом је преиначена пресуда Вишег суда у Београду, делимичним усвајањем жалбе јавног тужиоца због досуђене казне у случају извршења продуженог кривичног дела злоупетреба службеног положаја за једног окривљеног и извршења продуженог кривичног дела злоупотреба службеног положаја подстрекавањем за другог окривљеног.
На пресуду Вишег суда жалбе су уложили и ТОК и окривљени.
Окривљени су се жалили на начин прибављања доказа, наводећи да није довољно рећи да је доказ прибављен путем међународне правне помоћи, него доказе треба ценити у складу са чланом 16 став 1 ЗКП, будући да сви правни акти у виду међународних конвенција којима је регулисано пружање међународне правне помоћи по замолници наших правосудних органа указују да се морају навести јасни и аргументовани разлози у погледу законитости достављања SKY Ecc комуникације по критеријумима државе у којој је прибављена, дакле, кроз анализу начина на који је иста прибављена у Републици Француској, а у склопу тога да ли је наведена комуникација прибављена на начин који није у супротности са начелима нашег правног система и општеприхваћеним правилима међународног права у смислу члана 16 став 1 ЗКП.
У жалбама се указује и да првостепени суд у образложењу побијане пресуде, наводи преписе телефонских разговора које су обављала два НН лица и да је та комуникација скинута са апликације – платформе “SKY Ecc”, која је достављена путем међународне правне помоћи, те да је сасвим очигледно да се ради о препису (транскрипту) телефонских разговора (са временом почетка и краја комуникације), који се никако не могу сматрати исправом, како то наводи првостепени суд, већ се искључиво може радити о посебној доказној радњи тајни надзор комуникације прописаној одредбама чланова 166-170 ЗКП, а не о рачунарском претраживању података из члана 178 – 180 ЗКП, те према ставу свих бранилаца, првостепени суд није на несумњив начин утврдио правну природу прибављене документације. Одбрана указује и да би полазна тачка требало да буде анализа да ли у нашем праву у погледу овог доказног материјала треба применити принцип апсолутног поверења у правни систем државе у којој је тај доказ прибављен кроз поступак пружања међународне правне помоћи или би требало спровести процедуру проверљивости и након тога прихватљивости доказног материјала са становишта нашег права, с обзиром на бројне стране судске одлуке.
У суштини, према тези одбране истицаној и током првостепеног поступка, а која се понавља и у изјављеним жалбама, а посебно у жалби браниоца окривљеног АА, адвоката Александра Поповића, ради се о обавештајним подацима прибављеним пресретањем комуникација путем масовног прислушкивања који су достављени путем међународне правне помоћи, који су првобитно без било каквог захтева суда или тужилаштва Републике Србије добијени од Европола; исти немају карактер исправа и не могу бити коришћени као доказ у кривичном поступку, а будући да сам начин прибављања предметних података представља државну тајну, није могуће донети ваљани закључак у којој мери начин прибављања доказа суштински одступа од основних начела правног поретка Републике Србије, те се ова чињеница мора ценити у корист одбране.
Према жалбеним наводима, у складу са чланом 6, 8 и 13 Европске конвенције о људским правима, Уставом РС, ЗКП и важећим Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима, те чињеницом да Република Србије није чланица Европске уније, а у циљу остваривања права на одбрану, фер и правично суђење, права на приватност и права на делотворно правно средство, морали су се дати одређени подаци и одговори, односно заузети одређени став да ли су ови докази прибављени у складу са начелима нашег правног система, Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима и општеприхваћеним начелима међународног права, а узимајући у обзир и члан 41 Устава Републике Србије, којим је дефинисано да је тајност писма и других средстава комуникације неповредива, односно да комуникација представља условну категорију и да су дозвољена само законом предвиђена одступања.
Изнети жалбени наводи од стране Апелационог суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал, оцењени су неоснованим.
Насупрот ставу одбране, првостепени суд је правилно одбио као неоснован предлог бранилаца окривљених да се из списа предмета издвоји доказ прибављен замолним путем из Републике Француске - исправе о комуникацији преко апликације “SKY Ecc”, налазећи да је достављен надлежним органима Републике Србије путем међународне правне помоћи – замолним путем, као јединим могућим начином достављања доказа између две суверене државе, а узимајући у обзир и да између суверених држава постоји однос поверења у међусобној комуникацији, па тако и достављању доказа. Приликом доношења одлуке узето је у обзир и да је на главном претресу дата могућност расправљања о овом доказу, као и о његовом оспоравању, те да се, у конкретном случају, не ради о једином кључном доказу, већ доказу који посматран и цењен у међусобној повезаности са другим изведеним доказима којима је суд поклонио веру, заједно указују на чињенично стање утврђено и описано у ставу I изреке првостепене пресуде.
Притом, по налажењу другостепеног суда, наводи у образложењу побијане пресуде да доказна радња која се огледа у тајном снимању и надзору комуникације постоји и у нашем процесном праву, а да је питање техничке опремљености и техничке могућности сваке државе како ће то спровести, супротно жалбеним наводима, не доводи у сумњу јасан став првостепеног суда да се ради о писаној исправи о комуникацији између два лица која се крију иза одређених ПИН-ова.
Када су у питању подаци добијени путем SKY Ecc апликације до којих су дошли надлежни органи Републике Француске, који су по замолници Тужилаштва за организовани криминал Мп.бр.25/21, Кти.бр.4/21 од 07.04.2021. године, достављени у прилогу акта Министарства правде Републике Француске број 2021001222 од 05.07.2021. године, а посредством Министарства правде Републике Србије дана 23.7.2021. године, чија се законитост оспорава, другостепени суд је имао у виду следеће чињенице.
Најпре, да је заједничка судска истрага холандских, белгијских и француских надлежних органа указала да је криптовано решење за телефоне SKY Ecc било коришћено од стране криминалних организација које су деловале у наведене три државе, а неке и на међународном нивоу, те да је претресање и заплена података садржаних у бази података са сервера платформе SKY Еcc извршено на основу одлуке надлежног правосудног органа Републике Француске – заменика председника задуженог за истрагу Апелационог суда у Паризу, Редовног суда у Паризу, Brice Hansemann о дозволи постављања техничких уређаја за хватање информатичких података на екстерној вези сервера ns6019808.ip-188-165-14.eu донете дана 21.12.2020. годинe, у складу са кривичнопроцесним прописима Републике Француске, и то члановима 706 – 95 – 11 до 106 – 95 – 19 Закона о кривичном поступку, 706 –102 – 1 и 706 – 102 – 5 Закона о кривичном поступку, члана Д15 – 6 – 1 Закона о кривичном поступку и у складу са Указом бр. 2015–1700 од 18. децембра 2015. године који се односи на стављање у обраду информатичких података ухваћених применом члана 706 – 102 – 1 Закона о кривичном поступку Француске, како би се хватали криптографски елементи телефона који користe систем шифровања SKY Ecc који ће, када се буду комбиновали са криптографским елементима добијеним из пресретања, омогућити дешифровање индивидуалних порука које примају ови телефони.
Дакле, да се ради о доказима који су прибављени у складу са важећим прописима Републике Француске и на основу одлуке надлежног правосудног органа те земље.
Суд истиче да за оцену прихватљивости доказа добијених путем међународне правне помоћи није неопходно да је податак у страној држави добијен сходно одредбама домађег кривичног законодавства, већ да је добијен поштовањем закона државе која их је преузела, у складу са одредбама члана 3 став 1 Европске конвенције о међусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима од 20.04.1959. године.
Што се тиче указивања да су докази прибављени од стране надлежних француских органа, између осталог, незаконити јер су прибављени кроз масовни надзор, с обзиром на број лица чија је комуникација надзирана, пре свега треба имати у виду да је право појединца на поштовање приватног и породичног живота, релативно, а не апсолутно право, имајући у виду одредбе става 2 члана 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, којима је прописано да се јавне власти неће мешати у вршење овог права, сем ако то није у складу са законом и неопходно у демократком друштву у интересу националне безбедности, јавне безбедности или економске добробити земље, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других.
С обзиром да је окривљенима АА и ББ у овом поступку стављено на терет, поред осталог, и извршење кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези са ставом 4 Кривичног законика, те с обзиром на карактер инкриминисане делатности, ограничење које окривљени трпе због задирања у њихово право на поштовање приватног живота, услед упућивања замолнице Тужилаштва за организовани криминал, по основу које су наведени докази којима се задирало у њихову приватност достављени, а претходно прибављени од стране надлежних органа Републике Француске, сразмерно је остварењу легитимног циља, спречавању криминала.
Такође, по налажењу другостепеног суда, извођењем оспорених доказа у првостепеном поступку окривљенима АА и ББ није повређено право на одбрану, с обзиром да су имали могућност да лично и посредством својих бранилаца оспоравају законитост и веродостојност ових доказа, како у првостепеном поступку тако и на седници пред другостепеним судом, када су браниоци такође износили примедбе које су истакли у изјављеним жалбама. Наиме, окривљенима и њиховим браниоцима је дата стварна могућност да се у контрадикторном поступку изјасне на изведене доказе, дакле да оспоравају њихову веродостојност, да се противе њиховој употреби и изнесу своје аргументе, што су и учинили, али по налажењу другостепеног суда нису довели у сумњу законитост прибављања и веродостојност ових доказа, а ово посебно што је њихова аутентичност потврђена и другим изведеним доказима, између осталог, исказом који је у својству осумњиченог дао у полицији дана 25.08.2021. године, окривљени ББ, а коме је првостепени суд правилно поклонио веру. Самим тим, по налажењу другостепеног суда окривљенима није повређено право из члана 6 Европске конвенције и члана 33 Устава Републике Србије, те се не ради о незаконитим доказима у смислу члана 16 став 1 ЗКП.