Пресуда Апелационог суда у Београду, бр. Гж2 53/25 од 27.7.2025. године, доступна на адреси
https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/636940
У овој предмету, Апелациони суд у Београду потврдио је пресуду Првог основног суда којом је, након развода брака странака, малолетна ћерка поверена мајци на самостално вршење родитељског права, уређен је модел виђања са оцем, одређена висина издржавања и конституисано право становања детета и мајке у стану који је у својини оца, уз његову обавезу исељења.
Брак странака је разведен због трајно поремећених односа. Кључно спорно питање у жалбеном поступку односило се на: (1) начин одржавања личних односа детета са оцем, (2) висину издржавања и (3) заснивање права становања детета и мајке у очевом стану уз његово исељење.
Полазећи од начела најбољег интереса детета из члана 6 и 266 Породични закон, као и члана 3 Конвенција о правима детета, суд је прихватио налаз и мишљење органа старатељства да је мајка подобнији родитељ за самостално вршење родитељског права. Утврђено је да дете фактички живи са мајком, да је са њом емотивно блиско повезано и да је мајка доминантно ангажована у свакодневној бризи. Истовремено је оцењено да отац није сам по себи угрожавајући фактор, али да конфликтни однос родитеља негативно утиче на психофизички развој детета.
Модел виђања суд је оценио као усклађен са узрастом детета и њеним развојним потребама, уз могућност додатних контаката по договору родитеља. На тај начин обезбеђује се континуитет односа са оцем, али без излагања детета партнерским конфликтима.
У погледу издржавања, суд је утврдио да укупне месечне потребе детета и нагласио да дете има право на животни стандард који је сразмеран стандардима родитеља.
Најзначајнији део одлуке односи се на право становања. Утврђено је да стан у власништву оца представља центар животних активности детета (вртић, будућа школа, социјално окружење). Мајка нема решено стамбено питање, док отац има и друге имовинске ресурсе и могућности да обезбеди алтернативни смештај. Суд је, позивајући се на члан 194 Породични закон и релевантне одредбе Конвенција о правима детета, закључио да је у најбољем интересу детета да се у корист детета и мајке конституише право становања до пунолетства, уз обавезу оца да се исели.
Апелациони суд је одбио жалбене наводе о повреди поступка и погрешној примени материјалног права, закључивши да исељењем отац није лишен права својине, већ му је само ограничено право коришћења ради заштите интереса детета.
Одлука афирмише став да у споровима о вршењу родитељског права и становању пресудни критеријум није интерес родитеља, већ најбољи интерес детета као примарна вредност породичноправне заштите.