Пресуда Апелационог суда у Београду Кж1-По1 15/21 од 16.05.2022. године, доступна на адреси https://sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/378430
Пресудом Апелационог суда у Београду у овом предмету, преиначује се пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К.По1.бр.82/16 од 10.12.2018. године.
Окривљени у поступку се оглашавају кривима што су оформили групу, чијим су члановима постали у различито време, у циљу планирања и вршења кривичних дела неовлашћеног стављања у промет опојних дрога, а све ради стицања незаконите финансијске користи и њеног улагања у легалне финансијске токове.
На претресу одржаном дана 4.3.2022. године, усвојен је предлог одбране и на основу одредбе члана 407 ЗКП донето решење о издвајању из списа предмета транскрипата пресретнутих телефонских разговора и друге комуникације прибављених на основу наредбе истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Кри.Пов.бр.495/09 од 03.06.2009. године у односу на једног од окривљених као и све наредбе којима је продужавана и допуњавана ова наредба (закључно са 15.10.2009. године). Овакву одлуку веће је донело јер транскрипти разговора и друге комуникације који су прибављени по наведеним наредбама нису прибављени на законити начин, с обзиром да су мере тајног надзора комуникације у односу на тог окривљеног трајале дуже од годину дана, што је противно одредбама члана 232 у вези са чланом 504љ тада важећег ЗКП, на шта је основано указано жалбама бранилаца других оптужених.
Наиме, наредба Кри.Пов.393/08 је донета дана 22.5.2008. године, потом продужавана 22.8.2008. године, 20.11.2008. године и 20.02.2009. године, дакле, њено трајање је ограничено до 22.5.2009. године. Увидом у наредбу Кри.Пов... од ... године, као и наредбу Кри.Пов.... од ... године, утврђује се да се односе на кривично дело из члана 246 Кривичног законика, које је предмет оптужења у овом поступку, да се ради о великом броју телефонских бројева који су били обухваћени и наредбом Кри.Пов.бр... која се примењивала у претходном периоду од годину дана, притом и да су дате због основа сумње и на извршење кривичног дела прање новца из члана 231 Кривичног законика. Међутим, имајући у виду се по налажењу другостепеног суда, ради о истом кривичном делу из члана 246 Кривичног законика (Сл.гласник РС,бр.85/05), као и о кривичном делу из члана 231 Кривичног законика, које није предмет овог поступка, али је са предметним кривичним делом у вези, прекид у трајању од 13 дана, у напред описаној ситуацији, с обзиром да је у питању исто кривично дело, не може да озакони доношење нове наредбе о мерама надзора и отпочињање новог рока од годину дана.
По налажењу другостепеног суда, све остале наредбе о мерама тајног надзора комуникације, укључујући и наредбу Кри.Пов.П.бр.... од ... године, којом је проширена наредба Кри.Пов.П.бр... од .... године, те наредбе Кри.Пов.П.бр.... од ... године и Кри.Пов.П.бр... од ... године, донета као проширење наредбе Кри.Пов.П.бр... од ... године, чија је законитост оспорена од стране другогокривљеног и његових бранилаца, издате су у складу са тада важећим Закоником о кривичном поступку, те су самим тим, транскрипти разговора и СМС комуникација са бројева телефона који су биле предмет надзора по њима, законити докази.
Такође, и сви преостали предлози одбране за издвајање незаконитих доказа, између осталог и записника о претресању станова и других просторија, као и доказа који су прибављени тим претресањима, су одбијени, јер веће сматра да се ради о законитим доказима.
С тим у вези, правилно је првостепени суд одбио захтеве да се из списа издвоји низ доказа, о чему је дао довољне и за овај суд прихватљиве разлоге, као и за одбијање одређених доказних предлога, осим када је у питању пресретнута телефонска и друга комуникација прибављена по наредбама истражног судије Посебног одељења Окружног суда у Београду Кри.Пов.бр... од .... године и Кри.Пов.... од ... године, у односу на окривљеног који је више поменут, коју је овај суд издвојио из списа, налазећи да се ради о незаконито прибављеним доказима, о чему је претходно било речи. Сви преостали, по виђењу одбране, спорни докази, односно поступак њиховог прибављања, по оцени овог суда, немају правних мањкавости, сва документација у спису је прибављена у складу са важећим домаћим и међународним прописима, а све радње предузете у складу са ЗКП који је важио у време њиховог предузимања, као и у складу са законским одредбама које регулишу међународну кривичноправну сарадњу.
Окривљенима се ставља на терет да су радње формирања и осмишљавања деловања групе предузели на територији Републике Србије, те је без утицаја околност што су остале радње предузимане на територији страних држава. Стога, будући да је првостепени суд правилно закључио и аргументовано образложио да су инкриминисане радње између осталог вршене и на територији Републике Србије, неосновани су жалбени наводи бранилаца окривљених, којима се истиче да ни једна радња према оптужници ни у изреци побијане пресуде, није извршена на територији Републике Србије, као и наводи да се пре суђења, морао ''испоштовати услов'' и ''поступити'' по Европској конвенцији о преносу поступака у кривичним стварима, ''испоштовати'' Конвенција и ''поступак ускладити'' са међународним и процесним правом.
Наиме, у члану 1 Европске конвенције о преносу поступака у кривичним стварима је јасно наведено да су потписнице те конвенције државе чланице Савета Европе. Уругвај и Аргентина нису европске земље, нити чланице Савета Европе, па се та конвенција не односи на пренос надлежности у кривичним стварима када су у питању Аргентина и Уругвај. Италија и Србија су државе чланице Савета Европе и потписнице Европске конвенције о преносу поступака у кривичним стварима, која прописује да је свака страна уговорница надлежна за кривично гоњење према свом кривичном закону кад је реч о кривичном делу на које се примењује и закон друге Стране уговорнице (члан 1), те да државе уговорнице могу једна од друге да затраже преузимање поступка у било којем од случајева прописаних у члану 8 став 1, при чему је држављанство замољене државе један од основних критеријума за пренос надлежности, док ЗКП у члану 23 став 1 прописује да је, по правилу, месно надлежан суд на чијем подручју је кривично дело извршено или покушано.
Даље, неосновани су и наводи у жалбама бранилаца окривљених који се односе на законитост доказа који су достављени од стране италијанских правосудних органа. Наиме, у конкретном случају се не ради о ''неауторизованим полицијским документима'', јер се из списа јасно утврђује на који су начин прибављени - у поступку међународне правне помоћи између италијанског и српског тужиоца, при чему постоји и замолница према Државном јавном тужилаштву у Милану, у Италији ТОК КТ.С ... од 16.07.2010.године, али и одговор италијанског тужиоца на замолницу посредством правосудних органа Републике Италије. Наиме, супротно жалбеним наводима, у спису предмета из истраге Ки По1 ... постоји заводни печат Тужилаштва за организовани криминал бр.... од ....године, а у току поступка је, од стране надлежног тужилаштва, објашњено да су тражени докази достављени у електронској форми, па није тачна тврдња да не постоји одговор правосудних органа Републике Италије на замолницу. Притом, то што се у спису налази ЦД не значи да објашњење тужилаштва није тачно, већ управо супротно - да тражена докуметација јесте достављена у електронској форми, па ју је требало на неки начин пребацити у физички облик (нарезати на ЦД) и ставити заводни печат тужилаштва. Самим тим, недостатак пропратног акта надлежног органа Републике Италије у форми дописа као писмена не значи постојање незаконитости, јер ни одредбе члана 18 Закона о потврђивању конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминала и допунских протокола ("Сл. лист СРЈ - Међународни уговори", бр. 6/2001) које се цитирају у жалби, не изискују постојање одговора замољене државе у форми дописа као писмена. Стога је очигледно да се ради о доказу који може да се користи као доказ у кривичном поступку и првостепени суд је у образложењу побијане пресуде правилно закључио да је материјал прибављен на законит начин у поступку међународне правне помоћи, те је из наведених разлога и од стране другостепеног суда одбијен предлог да се издвоје из списа замолнице и сва документација прибављена путем међународне правне помоћи.