Пресуда Апелационог суда у Београду Гж2 127/2024 од 3.3.2024.године, доступна на адреси https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/535805
Пресудом се потврђује пресуда Трећег основног суда у Београду П2 бр. 1532/21 од 26.5.2023. године у ставу првом, другом и петом изреке, а жалба туженог одбија као, неоснована. Побијаном пресудом Трећег основног суда у Београду П2 бр. 1532/21 од 26.05.2023. године, ставом првим изреке, делимично је лишен родитељског права тужени ББ над малолетним дететом ВВ, рођеном ...2013. године у ... и то права да одлучује о питањима која битно утичу на живот детета: пријави и промени пребивалишта малолетног детета; давању сагласности за прибављање или продужавање путне исправе-пасоша и осталих личних докумената; давању сагласности за прелазак државне границе; предузимању већих медицинских захвата над дететом; образовању детета; располагању имовином детета велике вредности.
Наиме, родитељско право је сагласно члану 67 Породичног закона изведено из дужности родитеља и постоји само у мери која је потребна за заштиту личности, права и интереса детета. Његова садржина састоји се у праву и дужности родитеља да се стара о детету, што подразумева чување, подизање, васпитавање, образовање, заступање, издржавање, те управљање и располагање имовином детета. При томе, родитељ има право и дужност да чува и подиже дете тако што ће се он лично старати о његовом животу и здрављу, водећи рачуна да детету обезбеди сигурност свакодневног живота. Делимично лишење родитељског права је лакша породично-правна санкција од потпуног лишења родитељског права, јер несавесно вршење права и дужности из садржине родитељског права подразумева мањи степен родитељске неодговорности од злоупотребе права и грубог занемаривања дужности. Најбољи интерес малолетног детета, о коме мора да води рачуна свако у свим активностима које се тичу детета, сагласно члану 6 Породичног закона и члану 3 Конвенције о правима детета, захтева и да се родитељ који врши несавесно права и дужности садржине родитељског права лиши делимично родитељског права, ако би се на тај начин створили бољи услови за будући правилан психофизички развој малолетног детета.
Полазећи од потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања у првостeпeном поступку, да је тужени непознатог пребивалишта и боравишта, да тужиља не може да оствари сарадњу са туженим поводом битних питања у вези са дететом и то: о пријави и промени пребивалишта малолетног детета, давању сагласности за прибављање или продужавање путне исправе и осталих личних докумената, давању сагласности за прелазак државне границе, предузимању већих медицинских захвата на дететом, образовању детета и располагању имовином детета, нити тужени има контакт са малолетним дететом од 2020. године, то и по становишту овог суда тужени је родитељ који несавесно врши права и дужности садржине родитељског права, те у овом делу, у циљу правилног развоја малолетног детета и у његовом најбољем интересу је да се отац делимично лиши родитељског права. Наиме, потпуним изостанком интересовања туженог за дете и његове потребе, тужени је испољио несавесност у вршењу родитељског права, јер тужиља као мајка не може да предузима радње које су од интереса за развој детета, а за које је потребна сагласност и другог родитеља, а како то произилази из правилно утврђеног чињеничног стања у првостeпeном поступку.
По ставу Апелационог суда, како је првостeпeни суд, на правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право поштујући своју обавезу прописану чланом 6 и 266 Породичног закона, те члана 3 Конвенције о правима детета, то је одлучено као у ставу првом изреке ове пресуде.