Пресуда Апелационог суда у Београду Гж2 128/2024 од 5.5.2024., доступна на адреси https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/535806
Пресудом се потврђује пресуда Трећег основног суда у Београду П2 419/20 од 16.06.2023. године у ставу првом изреке и делу става четвртог изреке којим је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се малолетна ВВ повери на чување, негу и васпитање оцу, уреде лични односи са мајком, те иста обавеже да доприноси издржавању малолетног детета плаћањем.
Истовремено, укида се пресуда Трећег основног суда у Београду П2 419/20 од 16.06.2023. године у ставовима другом, трећем, делу става четвртог којим је одбијен као неоснован евентуални тужбени захтев тужиоца којим је тужилац тражио да се уреде лични односи малолетног детета са оцем, и обавеже тужилац да доприноси издржавању малолетног детета плаћањем износа од 20.000,00 динара, као и у ставу петом изреке, и предмет у наведеном делу враћа првостепеном суду на поновно суђење.
Наиме, првостепени суд није прихватио налаз и стручно мишљење органа старатељства према коме дете треба да ноћи код оца не само сваког другог викенда једну ноћ између петка и суботе, већ и недељом, као и у току радне недеље једну ноћ (када дете не проводи викенд код оца), када би отац имао обавезу да ујутру дете одводи у вртић. Ово стога што је проценио да ова одлука не би била у интересу детета, имајући у виду општепознате околности које се тичу удаљености очевог стана од вртића, као и проблеме у саобраћају, те чињеницу да честе промене пребивалишта нису у интересу детета које треба да зна које је његово стабилно окружење (пребивалиште).
Према одредби члана 270 Породичног закона, пре него што донесе одлуку о заштити права детета или о вршењу односно лишењу родитељског права, суд је дужан да затражи налаз и стручно мишљење од органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима, како би од одговарајућих стручњака добио стручно мишљење о питању које треба уредити, у конкретном случају о начину одржавања личних односа малолетног детета са родитељем са којим не живи. Иако није у обавези да уважи стручно мишљење наведених специјализованих установа, дужан је да га затражи, те да на основу чињеница које утврди, применом истражног начела, процени који модел одговара најбољем интересу малолетног детета, водећи рачуна и о мишљењу малолетног детета о овом питању, сагласно одредби члана 65 став 1 Породичног закона. С обзиром да због удаљености места становања оца од вртића који дете похађа, према мишљењу органа старатељства нема никакве сметње да дете у данима када ноћи код оца устаје у 05,30 часова, дакле мало раније како би стизала на време у вртић, имајући у виду да је према њиховом мишљењу много важније то што ће дете проводити са оцем у дане када је одређено ноћење, сасвим су нејасни разлози првостепеног суда о томе да овакав модел одржавања личних односа који подразумева ноћење детета и током радне недеље, односно и у недељу на понедељак, није у најбољем интересу детета. Тачно је да се не могу пренебрегнути околности које прате живот сваког човека у великом граду, а које подразумевају могуће проблеме у саобраћају и потребу да због тога, како би се правилно планирало време, дете раније устаје како би постигло све оно што следи током дана. Међутим, с обзиром да је вредније да са оцем проводи време, него поштеда детета од раног устајања које, како се чини, може имати и позитивне стране (већу дисциплину и одговорност према обавезама), разлози првостепеног суда о овом питању чине се потпуно арбитрерним посебно ако се томе додају и аргументи првостепеног суда да би у случају прихватања модела предложеног од стране органа старатељства то значило честу промену пребивалишта детета које треба да зна које му је стабилно окружење. Стабилно окружење малолетне ВВ јесте уз стабилне родитеље који могу да адекватно одговоре на развојне и емоционалне потребе малолетног детета, па с обзиром да узајамно уживање родитеља и детета у међусобном контакту, представља основни елемент породичног живота, па према томе право не само детета већ и родитеља, а свако ускраћивање права родитеља да контактира своје дете, мешање у породични живот зајемчен чланом 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, паушални разлози дати од стране првостепеног суда о овом питању и дететовом најбољем интересу, за сада се не могу прихватити.