Пресуда Апелационог суда у Београду Гж3 439/2022 од 6.6.2023.године, доступна на адреси https://www.sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa/535829
Пресудом се потврђује пресуда Вишег суда у Београду П3 389/15 од 25.10.2018. године у делу става другог изреке којим су тужени обавезани да тужиоцу на име накнаде штете услед повреде права на приватност због објављивања здравствене дијагнозе тужиоца солидарно исплате износ од 40.000,00 динара са законском затезном каматом од 25.10.2018.године до исплате, ставу трећем изреке, делу става четвртог изреке којим су тужени обавезани да тужиоцу на име накнаде штете услед повреде права на приватност због објављивања фотографије тужиоца солидарно исплате износ од 30.000,00 динара са законском затезном каматом од 25.10.2018.године до исплате и у ставу петом изреке.
Полазећи од утврђеног чињеничног стања, првостeпeни суд је применом члана 5 став 1, 9 став 1, 80, 112, 114 и 116 Закона о јавном информисању и медијима те члана 8 став 1 и 10 Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода обавезао тужене да тужиоцу накнаде штету због повреде права на приватност након што је оценио да је објављивањем података о здравственом стању тужиоца и објављивањем његове фотографије на ... и ... страни дневних новина “Информер” од ... године повређено право тужиоца на приватност, јер аутор текста и одговорни уредник нису имали одобрење тужиоца за њихово објављивање, а то одобрење је било потребно с обзиром да се није радило ни о једном од случајева из одредбе члана 82 Закона о јавном информисању и медијима те члана 10 став 2 Конвеције.
...Већ само изношење података из приватног живота представља повреду права на приватност, чак и када је истинито и независно од тога да ли се њиме штети части и угледу. Обjављивање такве информације је неовлашћено ако онај кога се тиче није дао пристанак за објављивање и ако не постоји законом прописано овлашћење за објављивање без пристанка тог лица. Стога, и у овом случају чињеница да се тужилац лечио од ..., односно околност да је информација о томе тачна не може се користити као аргумент за ускраћивање права на заштиту тужиочеве приватности, јер осим у случајевима из члана 82 Закона о јавном информисњу и медијима, ни онда када је истинита, информација из приватног живота није могла бити објаваљена без пристанка тужиоца. Исти значај има и објављивање тужиочеве фотографије без његовог пристанка, а не мења на ствари околност да се ради о фотографији која се налазила на тужиочевом профилу на друштвеној мрежи. И та фотографија се сматра приватном а околност да се налазила на друштвеној мрежи не ослобађа обавезе било кога, па ни медије да пре објављивања тих фотографија траже пристанак лица чији лик садржи.
Актуелна тема за коју је постојао интерес јавности, а која се тиче подношења кривичне пријаве од стране тужиоца, а потом и сумњичење тужиоца за лажно пријављивање не може ни према оцени апелационог суда бити довољан разлог да се с позивом на изузетак из члана 82 став 2 тачка 3 податак о здравственој дијагнози тужиоца и његова фотографија објаве без његовог пристанка. Ово поготово када се има у виду да се, када се има у виду целина спорног текста и његов наслов, спорни текст несумњиво и у претежном делу бави анализом тужиочеве личности, а не анализом догађаја о коме је јавност требало да буде информисана, следствено чему не може а да се не закључи да је, осим информисања јавности о одређеном догађају, сврха спорног текста била и деградирање личности тужиоца и његово компромитовање у јавности.