Члан 18
Узајамна правна помоћ
1. Државе потписнице ће једна другој пружити најширу могућу правну помоћ у истрази, гоњењу и судском поступку у вези са кривичним делима из ове конвенције како је предвиђено чланом 3. и реципрочно ће се узајамно на сличан начин помагати када држава потписница молиља основано сумња да је кривично дело из члана 3. став 1(а), или (б) транснационално по својој природи, као и да се жртве, сведоци, добит, инструменти или докази о таквим кривичним делима налазе у замољеној држави потписници и да је у кривичном делу учествовала нека група за организовани криминал.
2. Узајамна правна помоћ ће се пружити у највећој могућој мери на основу релевантних закона, уговора, споразума и аранжмана замољене државе потписнице у погледу истраге, гоњења и судског поступка у вези кривичног дела за које се неко правно лице може сматрати одговорним, у складу са чланом 10. ове конвенције, у држави потписници.
3. Узајамна правна помоћ која се пружа у складу са овим чланом може бити затражена из неког од следећих разлога:
а) узимања доказа или изјаве од лица;
b) уручења судских докумената;
c) извршења претреса, заплене и замрзавања;
d) прегледа предмета и места;
e) достављања информација, доказног материјала и налаза вештака;
f) доставе оригинала или оверених копија релевантних докумената и евиденције, укључујући државне, банкарске, финансијске, привредне или пословне евиденције;
g) идентификовања или проналажења добити од криминала, имовине, инструмената или других ствари које могу послужити као доказ;
h) олакшавања добровољног појављивања лица у држави потписници молиљи;
i) сваке друге врсте помоћи која није у супротности са законима замољене државе потписнице.
4. Не нарушавајући домаће законе, надлежни органи државе потписнице могу, без претходног захтева, пренети информације које се односе на кривичну ствар надлежном органу друге државе потписнице уколико сматрају да таква информација може помоћи поменутом органу у предузимању или успешном завршетку истраге и кривичног поступка, или резултирати захтевом формулисаном од стране другопоменуте државе потписнице у складу са овом конвенцијом.
5. Пренос информација из става 4. овог члана не сме ометати истрагу и кривични поступак у држави чији надлежни органи пружају наведене информације. Надлежни органи који примају информације морају испоштовати захтев да те информације остану поверљиве, чак и привремено, или да се ограничи њихова употреба. Међутим, то не може спречити државу потписницу која их прими да у току поступка открије информације које терете окривљено лице. У таквом случају, држава потписница која их прима дужна је да државу потписницу која доставља информације обавести унапред да ће их открити, и да ће се, ако се то тражи консултовати са државом потписницом која их шаље. Ако у изузетном случају није могуће унапред доставити такву најаву, држава потписница која прима информације ће о њиховом откривању одмах обавестити државу потписницу која их шаље.
6. Одредбе овог члана не утичу на обавезе по било ком другом уговору, билатералном или мултилатералном, који регулише или ће регулисати, у целости или делимично, узајамну правну помоћ.
7. Ст. 9. до 29. овог члана односе се на захтеве поднете у складу са овим чланом, ако дотичне државе потписнице нису обавезане уговором о узајамној правној помоћи. Ако су те државе потписнице обавезане таквим уговором, примењиваће се одговарајуће одредбе из уговора, осим ако се државе потписнице не договоре да уместо њих примењују ст. 9. до 29. овог члана. Државама потписницама се изричито препоручује да примењују ове ставове, ако они олакшавају сарадњу.
8. Државе потписнице неће одбити пружање узајамне правне помоћи из овог члана по основу чувања банкарске тајне.
9. Државе потписнице могу одбити пружање узајамне правне помоћи из овог члана на основу одсуства двојне кажњивости. Међутим, замољена држава потписница може, када сматра адекватним, пружити помоћ по сопственом нахођењу, без обзира да ли таква радња представља кривично дело према домаћим законима замољене државе потписнице.
10. Лице које је у притвору или служи казну на територији једне државе потписнице, а чије присуство се тражи у другој држави потписници за потребе идентификације, сведочења или пружања помоћи у прибављању доказа и истрази, гоњењу или судском поступку по основу кривичних дела из ове конвенције, може бити премештено уколико се задовоље следећи услови:
(а) ако је то лице упознато и слободно да да свој пристанак,
(б) ако се надлежни органи обе државе потписнице сложе под условима које обе државе потписнице сматрају одговарајућим.
11. За потребе става 10. овог члана:
(a) Држава потписница у коју се поменуто лице премешта је овлашћена и дужна да то лице држи у притвору, осим уколико друкчије није затражено или одобрено од државе потписнице из које је лице премештено;
(b) Држава потписница у коју се поменуто лице премешта ће без одлагања извршити своју обавезу враћања тог лица у притвор државе потписнице из које је лице премештено, на основу претходног или неког другог договора између надлежних органа обеју држава потписница;
(c) Држава потписница у коју је лице премештено неће захтевати од државе потписнице из које је лице премештено да покрене поступак за екстрадицију ради враћања тог лица;
(d) Лицу које је премештено урачунава се у издржавање казне коју издржава у држави из које је премештено време проведено у притвору у држави потписници у коју је премештено.
12. Осим ако се држава потписница из које неко лице треба да буде премештено у складу са ст. 10. и 11. овог члана не сложи са тим, то лице, које год да је националности, неће бити кривично гоњено, притварано, кажњавано или подвргнуто било којем другом ограничењу личне слободе на територији државе у коју се премешта у вези са делима, нечињењем или осудама пре његовог одласка са територије државе из које се то лице премешта.
13. Свака држава потписница именује централни орган који има одговорност и овлашћење да прима захтеве за узајамну правну помоћ и да их или извршава или преноси надлежним органима ради извршења. У случајевима када држава потписница има посебан регион или територију са одвојеним системом узајамне правне помоћи, она може да одреди посебан централни орган који има исту функцију за тај регион или територију. Централни органи се старају да се примљени захтеви брзо и правилно изврше и пренесу. У случајевима када централни орган пренесе захтев надлежном органу ради извршења, он помаже брзо и правилно извршење захтева од стране надлежног органа. Генерални секретар Уједињених нација ће бити обавештен о централном органу одређеном за ову срху у тренутку када свака држава потписница депонује свој инструмент ратификације, прихватања или одобрења или приступања овој конвенцији. Захтеви за узајамну правну помоћ и било који допис везан за то прослеђују се централним органима које су одредиле државе потписнице. Овај захтев неће утицати на право државе потписнице да тражи да јој такви захтеви и дописи буду упућени дипломатским путем, а у хитним случајевима када се државе потписнице сложе, преко Међународне организације криминалистичке полиције, ако је то могуће.
14. Захтеви се подносе у писаној форми или, тамо где је могуће, било којим средствима која могу да оставе писани траг, на језику који је прихватљив за замољену државу потписницу, под условима који омогућавају тој држави потписници да утврди аутентичност. Генерални секретар Уједињених нација биће обавештен о језику или језицима који су прихватљиви за сваку државу потписницу у тренутку када она депонује свој инструмент ратификације, прихватања или одобравања или приступања овој конвенцији.
У хитним случајевима, када се о томе сагласе државе потписнице, захтеви могу да се поднесу и усмено, али ће одмах потом бити потврђени у писаној форми.
15. Захтев за узајамну правну помоћ садржи:
(a) идентитет органа који подноси захтев;
(b) предмет и природу истраге, кривичног гоњења или судског поступка на који се захтев односи и име и функције органа који спроводи истрагу, кривично гоњење или судски поступак;
(c) резиме релевантних чињеница, осим ако се захтевом тражи уручење судских докумената;
(d) опис помоћи која се тражи и детаље било које посебне процедуре коју држава потписница молиља жели да буде примењена;
(e) тамо где је могуће, идентитет, локацију и националност било ког лица које има везе са захтевом; и (ф) сврху за коју се тражи доказ, информација или предузимање радње.
16. Замољена држава потписница може да тражи додатне информације када јој се чини да је то неопходно ради извршења захтева у складу са њеним домаћим законодавством или када то може да олакша то извршење.
17. Захтев се извршава у складу са домаћим законодавством замољене државе потписнице и, у мери у којој то није у супротности са домаћим законодавством замољене државе потписнице и тамо где је то могуће, у складу са процедуром наведеном у захтеву.
18. Кад год је то могуће и у складу са основним принципима домаћег законодавства, када се неко лице налази на територији државе потписнице, а треба да буде саслушано као сведок или вештак од стране судских органа друге државе потписнице, прва држава потписница може, на захтев оне друге, да дозволи да саслушање буде одржано путем видео конференције ако није могуће или пожељно да се лице које је у питању лично појави на територији државе потписнице молиље. Државе потписнице могу да се договоре да саслушање буде спроведено од стране судског органа државе потписнице молиље, а да му присуствује судски орган замољене државе потписнице.
19. Држава потписница молиља неће преносити или користити информације или доказе које јој је доставила замољена држава потписница у истрази, приликом кривичног гоњења или судског поступка осим оних наведених у захтеву, без претходног пристанка замољене државе потписнице. Ништа у овом ставу не спречава државу потписницу молиљу да у свом поступку открије информације или доказе који окривљеног ослобађају кривице. У овом другом случају, држава потписница молиља обавештава замољену државу потписницу пре откривања и, ако је тако тражено, консултује се са замољеном државом потписницом. Ако, у изузетним случајевима, није у могућности да је обавести унапред, држава потписница молиља ће о откривању обавестити замољену државу потписницу без одлагања.
20. Држава потписница молиља може да тражи да замољена држава потписница чува поверљивост чињеница и суштине захтева, осим у мери која је потребна да се изврши захтев. Ако замољена држава потписница не може да испоштује захтеве поверљивости, она одмах обавештава државу потписницу молиљу.
21. Узајамна правна помоћ може се одбити:
(a) ако захтев није поднет у складу са одредбама овог члана;
(b) ако замољена држава потписница сматра да би извршење тог захтева вероватно штетило њеном суверенитету, безбедности, јавном реду или другим битним интересима;
(c) ако би органима замољене државе потписнице било забрањено према домаћем законодавству да изврше радњу која се тражи у односу на било које слично кривично дело, да је оно било предмет истраге, кривичног гоњења или судског поступка под њиховом сопственом јурисдикцијом;
(d) ако би било у супротности са правним системом замољене државе потписнице да се захтеву за узајамну правну помоћ удовољи.
22. Државе потписнице не могу да одбију захтев за узајамну правну помоћ само на основу тога што се сматра да кривично дело укључује и фискална питања.
23. За било које одбијање узајамне правне помоћи дају се разлози.
24. Замољена држава потписница извршава захтев за узајамну правну помоћ што је пре могуће и узима у обзир, у мери у којој је то могуће крајње рокове које предложи држава потписница молиља, за које је потребно да буду наведени разлози по могућности у захтеву. Замољена држава потписница одговара на разумне захтеве државе потписнице молиље о напретку у поступању по захтеву. Држава потписница молиља одмах обавештава замољену државу потписницу када тражена помоћ није више потребна.
25. Замољена држава потписница може да одложи узајамну правну помоћ с образложењем да то смета истрази, кривичном гоњењу или судском поступку који је у току.
26. Пре одбијања захтева, сходно ставу 21. овог члана, или одлагања његовог извршења, сходно ставу 25. овог члана, замољена држава потписница консултује се са државом потписницом молиљом да би размотрила да ли помоћ може да буде пружена под условима и у границама за које она процени да су неопходни. Ако држава потписница молиља прихвати помоћ под условима она треба да их се придржава.
27. Не утичући на примену става 12. овог члана, сведок, вештак или друго лице које, на захтев државе потписнице молиље, пристане да пружи доказе у поступку или да помогне у истрази, кривичном гоњењу или судском поступку на територији државе потписнице молиље, неће бити кривично гоњено, притворено или кажњено или подвргнуто било ком другом ограничењу личне слободе на тој територији у односу на било која дела начињена или осуде пре његовог одласка са територије замољене државе потписнице. Таква гаранција престаје ако сведок, вештак или друго лице, након што је у периоду од петнаест узастопних дана или у било ком периоду договореном од стране држава потписница од датума када је званично обавештено да судским органима његово присуство није више потребно, имало прилику да напусти државу потписницу молиљу, ипак добровољно остало на територији државе потписнице молиље, или се, након што ју је напустило, вратило по својој сопственој слободној вољи.
28. Уобичајене трошкове извршавања захтева сноси замољена држава потписница, осим ако се дотичне државе потписнице другачије не договоре. Ако су, да би се захтев испунио, потребни или ће бити потребни, трошкови знатне или неуобичајене природе, државе потписнице ће се консултовати да би утврдиле услове и одредбе под којима ће захтев бити извршен, као и начин на који ће трошкови бити покривени.
29. Замољена држава потписница:
(a) Доставља држави потписници молиљи копије владине евиденције, документе или информације у њеном поседу који су према њеном домаћем законодавству доступни јавности;
(b) Може, по свом нахођењу, да достави држави потписници молиљи, у целини или делимично или подложно условима за које процени да су целисходни, копије било које владине евиденције, документа или информације у њеном поседу који према њеном домаћем законодавству нису доступни јавности.
30. Државе потписнице разматрају, према потреби, могућност закључивања билатералних или мултилатералних споразума или аранжмана који би били у функцији одредаба овог члана, давали му практично дејство или га побољшавали.