Надлежност у случајевима отмице детета
У случају незаконитог одвођења или задржавања детета, судови државе чланице у којој је дете имало уобичајено боравиште непосредно пре незаконитог одвођења или задржавања, задржавају своју надлежност све док дете не добије уобичајено боравиште у другој држави чланици и:
(а) док свака особа, установа или друго тело с правом на бригу о детету не пристане на одвођење или задржавање;
или
(б) док дете у другој држави чланици не борави најмање годину дана након што је особа, установа или друго тело с правом на бригу о детету сазнало или требало сазнати где се дијете налази, а дете се сместило у новој средини, и док није задовољен барем један од следећих услова:
1.. у року од године дана након што је носитељ права на бригу о детету сазнао или требао сазнати гдје се дете налази, никакав захтев за предају није предан надлежним телима државе чланице у коју је дете одведено или у којој је задржано;
2. захтев за предају који је уложио носитељ права на бригу о детету повучен је, а никакав нови захтев није поднесен у року из ставка и.;
3. закључен је предмет пред судом државе чланице у којој је дете имало уобичајено боравиште непосредно пре незаконитог одвођења или задржавања, у складу с чланом 11. став 7.;
4. судска одлука о старатељству која не подразумева предају детета донесена је на судовима државе чланице у којој је дете имало уобичајено боравиште непосредно пре његовог незаконитог одвођења или задржавања.
Текст уредбе на хрватском језику