(6) Ако суд закључи да је поступак злонамеран, трошкови би требало да обухвате све врсте трошкова поступка који се могу доделити на основу домаћег права, укључујући целокупне трошкове правног заступања које је тужени имао, осим уколико такви трошкови нису прекомерни. Ако домаће право не предвиђа досуђивање у пуном износу трошкова правног заступања преко онога што је утврђено у табелама са законом прописаним накнадама, државе чланице би требало да, другим средствима доступним на основу домаћег права, осигурају да тужилац у целости сноси те трошкове. Ипак, целокупни трошкови правног заступања не би требало да буду додељени ако су такви трошкови прекомерни, на пример ако су договорене несразмерне накнаде. Суд би требало да доноси одлуке о трошковима у складу са домаћим правом.
(7) Главни циљ давања могућности судовима за изрицање казни или других подједнако делотворних одговарајућих мера јесте одвраћање потенцијалних тужилаца од покретања злонамерних судских поступака против учешћа јавности. Друге одговарајуће мере, укључујући плаћање накнаде штете или објављивање судске одлуке, ако је то предвиђено домаћим правом, требало би да буду подједнако делотворне као и казне. Ако је суд утврдио да је поступак злонамеран, такве казне или друге подједнако делотворне одговарајуће мере требало би одредити од случаја до случаја, требало би да буду сразмерне природи утврђене зле намере и елементима који упућују на утврђену злу намеру и требало би да узму у обзир могући штетан или одвраћајући ефекат тог поступка на учешће јавности или економску ситуацију тужиоца који је искористио неравнотежу моћи. На државама чланицама је да одлуче о начину плаћања новчаних износа.
(8) У прекограничном контексту такође је важно препознати претњу коју представљају СЛАПП тужбе у трећим земљама усмерене против новинара, бранилаца људских права и других лица укључених у јавно деловање са пребивалиштем у Унији. СЛАПП тужбе у трећим земљама могу да обухвате прекомерну накнаду штете која се додељује против лица укључених у јавно деловање. Судски поступци у трећим земљама су сложенији и скупљи за лица против којих су усмерене СЛАПП тужбе. Да би се заштитили демократија и правно на слободу изражавања и информисања у Унији и да би се избегло угрожавање заштитних мера предвиђених овом директивом због покретања поступака у другим надлежностима, важно је пружити заштиту од очигледно неоснованих тужбених захтева и злонамерних судских поступака против јавног деловања у трећим земљама. На државама чланицама је да одлуче да ли да одбију признавање и извршење судске одлуке из треће земље јер је очигледно у супротности са јавним поретком (ордре публиц) или на основу посебног разлога за одбијање.
(9) Овом директивом се ствара нов посебан основ надлежности како би се осигурало да они против којих су СЛАПП тужбе усмерене, а који имају пребивалиште у Унији, имају на располагању у Унији доступан делотворан правни лек против злонамерних судских поступака против учешћа јавности које је пред судом треће земље покренуо тужилац са пребивалиштем ван Уније. То би требало да се примењује независно од тога да ли је донета одлука или је одлука правноснажна, јер лица против којих су СЛАПП тужбе усмерене могу претрпети штету и могу имати трошкове од почетка судског поступка, а можда чак и у случају да одлука не буде донета, као у случају повлачења тужбеног захтева. Ипак, државе чланице требало би да могу да одлуче да ограниче надлежност док је поступак још у току у трећој земљи, у складу са домаћим правом, на пример предвиђањем застоја поступка у датој држави чланици. Овај посебан основ надлежности омогућава лицима против којих су СЛАПП тужбе усмерене и лицима која имају пребивалиште у Унији да пред надлежним судовима или трибуналима према месту свог пребивалишта траже накнаду штете и трошкова насталих или за које се разумно очекује да ће настати у вези са поступком пред судом треће земље. Циљ овог посебног основа надлежности јесте да буде средство одвраћања од СЛАПП тужби поднетих у трећим земљама против лица са пребивалиштем у Унији, а одлука донета у таквом поступку требало би да може да се изврши, на пример, ако тужилац са пребивалиштем ван Уније поседује имовину у Унији. Одредбе наведене у овој директиви у погледу посебног основа надлежности не би требало да се односи на меродавно право или материјално право о накнади штете као такво.
(10) Ова директива не би требало да утиче на примену билатералних и мултилатералних конвенција и споразума између треће земље и Уније или државе чланице закључених пре датума ступања на снагу ове директиве, укључујући и Лугано конвенцију из 2007. године, у складу са чланом 351 Уговора о функционисању Европске уније (УФЕУ).
(11) Државе чланице требало би да информације о доступним процесним заштитним мерама, правним лековима и постојећим мерама подршке ставе на располагање на једном једином месту, према такозваном правилу „све на једном месту”, како би се лицима против којих су усмерене СЛАПП тужбе помогло да нађу све релевантне информације бесплатно. За СЛАПП тужбе је карактеристично да лица против којих су оне усмерене трпе озбиљне финансијске последице и психолошку штету и штету по углед. Наношење такве штете јесте један од циљева тужилаца који подносе СЛАПП тужбе када покрећу злонамерни судски поступак против учешћа јавности. Зато би информације које се налазе „све на једном месту” требало да покрију постојеће механизме подршке, на пример информације о релевантним организацијама и удружењима која пружају правну или финансијску подршку лицима против којих су усмерене СЛАПП тужбе. У овој директиви се не дефинише у ком облику ће информације бити постављене „све на једном месту“.
(12) Циљ објављивања релевантних судских одлука је подизање нивоа свести и пружање извора информација о СЛАПП тужбама код судова, правних стручњака и опште јавности. Такво објављивање би требало да поштује право Уније и домаће право о заштити података о личности, а могло би да буде осигурано преко одговарајућих канала као што су постојеће судске базе података или европски портал Е-правосуђе. Да би се ограничило административно оптерећење, од држава чланица би барем требало захтевати да објављују пресуде домаћих апелационих судова или судова највише инстанце.
(13) Врста података које државе чланице прикупљају на основу ове директиве, ако су доступни, усмерена је на ограничен број кључних елемената, као што је број злонамерних судских поступака против јавног учешћа, класификованих на основу врсте тужених и тужилаца и према врстама тужбених захтева који се користе за покретање таквих судских поступака. Такви подаци су потребни како би се пратили постојање и пораст броја СЛАПП тужби у Унији, чиме се институцијама и другим релевантним заинтересованим странама пружају информације за квантификовање и боље разумевање СЛАПП тужби и помаже да пруже неопходну подршку лицима против којих су СЛАПП тужбе усмерене. Дигитализација правосуђа олакшала би доступност података.
(14) Препорука Комисије (ЕУ) 2022/758 (5) упућена је државама чланицама и њоме се пружа свеобухватан скуп мера укључујући обуку, подизање нивоа свести, подршку лицима против којих су усмерени злонамерни судски поступци против учешћа јавности, прикупљање података и извештавање о судским поступцима против учешћа јавности и праћење тих поступака. Када Комисија припрема извештај о примени ове директиве, такође узимајући у обзир домаћи контекст сваке државе чланице, укључујући примену Препоруке (ЕУ) 2022/758, требало би да припреми посебан сажетак извештаја, у лако доступном формату, који садржи кључне информације о примени заштитних мера предвиђених у овој директиви у државама чланицама. Комисија би требало да објављује и извештај и сажетак путем одговарајућих канала, укључујући европски портал Е-правосуђе.
(15) Овом директивом не би требало да се доводи у питање заштита која се физичким и правним лицима укљученим у јавно деловање пружа другим инструментима права Уније којима се успостављају повољнија правила. Ова директива посебно не намерава да смањи или ограничи права, као што је право на слободу изражавања и информисања, нити да на било који начин умањи заштиту коју пружа Директива (ЕУ) 2019/1937 Европског парламента и Савета (6), како је примењена у домаћем праву. Што се тиче ситуација обухваћених подручјем примене ове директиве и Директиве (ЕУ) 2019/1937, требало би да се примењује заштита коју пружају обе.
(16) Правила о надлежности и меродавном праву наведена у Уредбама (ЕУ) бр. 1215/2012 и (ЕЗ) бр. 864/2007 могу бити релевантна у предметима по СЛАПП тужбама. Зато је важно да се при сваком будућем преиспитивању тих уредби оцене и аспекти правила о надлежности и меродавном праву специфични за СЛАПП тужбе.
(17) Ова директива је усклађена са основним правима, Повељом и општим начелима права Уније. Сходно томе, ову директиву би требало тумачити и примењивати у складу са тим основним правима, укључујући право на слободу изражавања и информисање, као и право на делотворан правни лек, правично суђење и приступ правди. При примени ове директиве у ситуацијама у којима су релевантна основна права супротстављена, све укључене јавне институције требало би да постигну правичну равнотежу између датих права, у складу са начелом сразмерности.
(18) У складу са члановима 1 и 2 Протокола бр. 22 о ставу Данске, у прилогу УЕУ и УФЕУ, Данска не учествује у доношењу ове директиве, није њоме обавезана нити је предмет њене примене.
(19) У складу са чланом 3 Протокола бр. 21 о ставу Уједињеног Краљевства и Ирске у погледу области слободе, сигурности и правде, у прилогу УЕУ и УФЕУ, Ирска је у писму од 6. јула 2022. обавестила да жели да учествује у доношењу и примени ове директиве.
(20) Пошто државе чланице не могу у довољној мери да спуне циљеве ове директиве због разлика међу домаћим процесним правима, него се, због чињенице да се овом директивом утврђују заједнички минимални стандарди за домаће заштитне мере у поступку у прекограничним грађанским и трговачким питањима, они на бољи начин могу остварити на нивоу Уније, Унија може да усвоји мере у складу са начелом супсидијарности утврђеним чланом 5 УЕУ. У складу са начелом сразмерности утврђеним у том члану, ова директива не премашује оно што је неопходно за постизање тих циљева,
УСВОЈИЛИ СУ ОВУ ДИРЕКТИВУ: