(6) Овом директивом се утврђују минимална правила, чиме се државама чланицама омогућава да донесу или задрже одредбе које су повољније за лица укључена у јавно деловање, укључујући домаће одредбе којима се успостављају делотворније заштитне мере у поступку, као што је систем одговорности којим се чува и штити право на слободу изражавања и информисања. Спровођење ове директиве не би требало да послужи као оправдање за назадовање у односу на ниво заштите који већ постоји у свакој држави чланици.
(7) Учешће јавности (или јавно деловање) требало би дефинисати као давање било какве изјаве или обављање било које радње физичког или правног лица у остваривању основних права као што су слобода изражавања и информисања, слобода уметности и науке или слобода окупљања и удруживања, као и у вези са питањем од актуелног или будућег јавног интереса, укључујући стварање, излагање, оглашавање или други облик унапређења новинарских, политичких, научних, академских, уметничких, критичких или сатиричних објава, издања или дела и маркетиншке активности. Будући јавни интерес односи се на чињеницу да неко питање можда још није од јавног интереса, али би то могло да постане када јавност сазна за исто, рецимо путем објављивања. Учешће јавности може укључивати и радње повезане са остваривањем права на академску и уметничку слободу, права на слободу удруживања и мирног окупљања, као што су организовање активности заговарања и учествовања у истим, демонстрација и протеста или радњи које произилазе из остваривања права на добру управу и права на делотворан правни лек, као што су подношење (тужбених) захтева судовима или административним телима и учешће у јавним расправама. Учешће јавности требало би да укључује и припремне, пратеће или помоћне радње које су директно и нераздвојно повезане са изјавом или активношћу против које су усмерене СЛАПП тужбе у циљу сузбијања јавног деловања. Такве радње требало би да се директно односе на одређени чин учешћа јавности или да се заснивају на уговорној вези између стварног циља СЛАПП тужбе и лица које обавља припремну, пратећу или помоћну радњу. Подношење тужбених захтева не против новинара или бранилаца људских права, већ против интернет платформе на којој они објављују своје радове или против компаније која штампа текст или продавнице која текст продаје може да представља делотворан начин утишавања јавног деловања, јер се без таквих услуга мишљења не могу објављивати и стога не могу ни утицати на јавну расправу. Поред тога, јавно деловање може да покрива и друге радње чији је циљ информисање јавног мњења или подстицање деловања јавности, укључујући активности приватних или јавних субјеката у односу на питање од јавног интереса, као што су организација истраживања, анкета, кампања или било ког другог заједничког деловања или учешће у њима.
(8) Питање од јавног значаја требало би дефинисати тако да обухвата питања релевантна за уживање основних права. Оно обухвата питања попут родне равноправности, заштите од родно заснованог насиља и недискриминације, заштите владавине права, слободе медија и плурализма. Требало би да укључи и квалитет, безбедност или друге релевантне аспекте робе, производа или услуга ако су та питања релевантна за јавно здравље, безбедност, животну средину, климу или за права потрошача и радна права. Појединачни спор између потрошача и произвођача или пружаоца услуга који се односи на робу, производ или услугу треба да буде покривен појмом јавног интереса само ако тај предмет садржи елемент од јавног интереса, рецимо ако је реч о производу или услузи који нису у складу са стандардима заштите животне средине или сигурносним стандардима.
(9) Активности физичког или правног лица које је јавна личност такође би требало сматрати питањима од јавног интереса, јер јавност за њих може имати легитиман интерес. Ипак, легитиман интерес не постоји ако је једина сврха изјаве или радње у вези са таквим лицем задовољавање знатижеље одређене публике у погледу појединости из приватног живота тог лица.
(10) Питања која разматра законодавно, извршно или правосудно тело или питања која се разматрају у оквиру било ког другог службеног поступка могу бити примери питања од јавног интереса. Конкретни примери таквих питања могли би да буду законодавство о стандардима заштите животне средине или безбедности производа, еколошка дозвола за фабрику или рудник који загађују животну средину или судски поступак са правним значајем који превазилази појединачни предмет, као што су поступци који се односе на једнакост, дискриминацију на радном месту, кривична дела против животне средине или прање новца.
(11) Оптужбе о корупцији, превари, проневери, прању новца, изнуди, присили, сексуалном узнемиравању и родно заснованом насиљу или другим облицима застрашивања и криминала, укључујући и финансијски криминал и кривична дела против животне средине, представљају питања од јавног интереса. Ако је дато противправно поступање ствар од јавног интереса, не би требало да буде од значаја да ли је на основу домаћег права категорисано као кривично дело или прекршај.
(12) Активности усмерене на заштиту вредности садржаних у члану 2 УЕУ и начела немешања у демократске процесе, као и омогућавање или олакшавање јавног приступа информацијама у циљу борбе против дезинформација, укључујући заштиту демократских процеса од неоправданог мешања, такође су питања од јавног интереса.
(13) Злонамерни судски поступци против учешћа јавности обично укључују парничне тактике које користи тужилац и које се користе у злој намери, као што су тактика која се односи на избор суда, тактика ослањања на једну или више у потпуности или делимично неоснованих тужбених захтева, тактика подношења прекомерних тужбених захтева, употреба тактика одлагања или одустајања од тужбе у каснијој фази поступка, тактика покретања више поступака о сличним питањима и тактика изазивања несразмерних трошкова за туженог у поступку. При утврђивању да ли је судски поступак по природи злонамеран требало би размотрити и раније понашање тужиоца, а посебно евентуалну историју правног застрашивања. Тим парничним тактикама које се често комбинују са различитим облицима застрашивања, узнемиравања или претњи пре или током поступка тужилац се служи у друге сврхе које нису добијање приступа правди или истинско остваривање неког права и оне су усмерене на постизање одвраћајућег ефекта на учешће јавности у вези са датим питањем.
(14) Тужбени захтеви поднети у злонамерним судским поступцима против учешћа јавности могу бити у потпуности или делимично неосновани. То значи да тужбени захтев не мора бити у потпуности неоснован како би поступак био сматран злонамерним. На пример, чак и мања повреда права личности која би могла довести до скромног захтева за накнаду штете на основу важећег права и даље може да буде злонамерна уколико се траже очигледно прекомеран износ или правно средство. С друге стране, ако тужилац у судском поступку поднесе основане тужбене захтеве, такав поступак не би требало сматрати злонамерним у сврхе ове директиве.
(15) Када СЛАПП тужбе имају прекограничну димензију, повећавају се сложеност и изазови са којима се тужени суочавају, јер се морају бавити поступцима у другим надлежностима, некада и у више надлежности истовремено. То доводи до додатних трошкова и додатног оптерећења са још штетнијим последицама. Требало би сматрати да предмет има прекограничне импликације, осим ако обе странке имају пребивалиште у истој држави чланици у којој је седиште суда пред којим је покренут поступак и осим ако се сви остали елементи релевантни за дату ситуацију налазе у тој држави чланици. На суду је да утврди елементе релевантне за дату ситуацију, у зависности од конкретних околности сваког предмета, на пример узимајући у обзир, по потреби, конкретан чин учешћа јавности или конкретне елементе који упућују на могућу злоупотребу, посебно ако је покренуто више поступака у више од једне надлежности. Такво утврђивање суд би требало да спроведе независно од средстава комуникације која се користе.
(16) Тужени би требало да могу да поднесу захтев за следеће процесне заштитне мере: обезбеђење трошкова поступка и, ако је примењиво, накнаде штете, одбацивање или одбијање очигледно неоснованих тужбених захтева у раној фази поступка, и правне лекове, односно накнаде трошкова поступка и казни или друге једнако делотворне одговарајуће мере. Такве заштитне мере у поступку требало би да се примењују у складу са правом на делотворан правни лек и на правично суђење, како се наводи у члану 47 Повеље, остављајући суду у појединачним предметима дискреционо право да на одговарајући начин размотри дато питање, чиме би се омогућило благовремено одбацивање или одбијање очигледно неоснованих тужбених захтева, без ограничавања делотворног приступа правди.
(17) Државе чланице требало би да осигурају да све процесне заштитне мере наведене у овој директиви буду доступне физичким или правним лицима против којих је покренут судски поступак због њихове укључености у јавно деловање, као и да извршење тих заштитних мера не буде непотребно тешко. Домаће законодавство треба да донесе или задржи конкретна правила поступка, облик и методе у вези са тим како би суд пред којим је покренут поступак требало да поступа са захтевима за заштитне мере у поступку. На пример, државе чланице могле би да примене постојећа правила у грађанском поступку о поступању са доказима како би оцениле да ли су испуњени услови за примену заштитних мера у поступку или би могле да утврде посебна правила у том погледу.
(18) Да би се осигурало да се са захтевима за обезбеђење и одбацивање или одбијање у раној фази поступка убрзано поступа, државе чланице могу да одреде временске рокове за одржавање расправа или доношење судске одлуке. Поред тога, они могу да успоставе механизме сличне поступцима у вези са привременим мерама. Да би се поступак завршио што је могуће пре, државе чланице би требало да настоје, у складу са својим домаћим процесним правом, да осигурају да се, ако је тужени поднео захтев за правне лекове према овој директиви, одлука о таквом захтеву доноси убрзано, између осталог и применом већ постојећих поступака према домаћем праву за убрзано поступање.
(19) У неким злонамерним судским поступцима против учешћа јавности тужиоци намерно повлаче или мењају тужбене захтеве или поднеске како би избегли да суд додели накнаду трошкова странци која је успела у спору. Због те правне тактике у појединим државама чланицама тужени би могао да остане без могућности повраћаја трошкова поступка. Стога, таква повлачења или промене, ако су предвиђени домаћим правом и не доводећи у питање овлашћење странака да одлучују о току поступка, не би требало да утичу на могућност да тужени у складу са домаћим правом уложи правне лекове против злонамерних судских поступака против учешћа јавности. То не би требало да доведе у питање могућност држава чланица да предвиде да се процесне заштитне мере могу изрећи еx оффицио.
(20) Да би се осигурао делотворнији ниво заштите, удружења, организације, синдикати и други субјекти који, у складу са критеријумима утврђеним домаћим правом, имају легитимни интерес за заштиту или промоцију права лица укључених у учешће јавности, требало би да могу да подрже туженог у судским поступцима покренутим у вези са учешћем јавности, уз сагласност туженог. Таква подршка би требало да осигура да се у таквим поступцима може искористити посебна стручност таквих субјеката, чиме се доприноси оцени суда о томе да ли је предмет злонамеран или је тужбени захтев очигледно неоснован. Таква подршка би, на пример, могла да буде у облику пружања информација релевантних за предмет, интервенција у корист туженог у судском поступку, или би могла да буде у било ком другом облику предвиђеном домаћим правом. Услови под којима би НВО могле да подрже туженог и процесни захтеви за такву подршку, као што су временски рокови по потреби, требало би да буду уређени домаћим правом. То не би требало да доведе у питање постојећа права на заступање и интервенцију гарантована другим правом Уније или домаћим правом. Државе чланице које немају критеријуме за легитимни интерес могу да прихвате да субјекти уопштено могу да подрже туженог у складу са овом директивом.
(21) Како би туженом била пружена додатна мера заштите, требало би да буде могуће да се одреди мера обезбеђење у његову корист за покривање процењених трошкова поступка, који могу да укључују трошкове правног заступања које тужени има и, уколико је то предвиђено домаћим правом, и обезбеђење за процењену штету. Ипак, неопходно је пронаћи равнотежу између тих мера и права тужиоца на приступ правди. Суд или трибунал пред којим је покренут поступак требало би да може да, ако то сматра сврсисходним, наложи тужиоцу да пружи обезбеђење ако постоје елементи који указују на то да је поступак злонамеран или ако постоји ризик да тужени не добије повраћај трошкова или с обзиром на економску ситуацију странака или друге такве критеријуме утврђене у домаћем праву. Одређивање мере обезбеђења не подразумева одлуку о меритуму предмета, већ служи као мера предострожности којом се штите ефекти правноснажне одлуке којом се утврђује постојање злоупотребе поступка и којом се покривају трошкови и, ако је то предвиђено домаћим правом, потенцијална штета проузрокована туженом, посебно када постоји ризик од непоправљиве штете. Државе чланице би требало да одлуче да ли меру обезбеђења треба да наложи суд по службеној дужности или на захтев туженог. Ако то предвиђа домаће право, требало би да буде могуће одредити мере обезбеђење у било којој фази судског поступка.
(22) Одлука којом се одобрава одбијање у раној фази поступка требало би да буде одлука о меритуму, након одговарајућег разматрања. Државе чланице требало би да усвоје нова правила или да примењују постојећа правила на основу домаћег права како би суд могао да одлучи да ли жели да одбаци или одбије очигледно неосноване тужбене захтеве чим добије информације неопходне за образложење одлуке. Такво одбацивање или одбијање би требало да се догоди у најранијој могућој фази поступка, али би до њега, у складу са домаћим правом, могло да дође у било ком тренутку током поступка, у зависности од тога када је суд или трибунал добио такве информације. Могућност одбацивање или одбијања у раној фази поступка не искључује примену домаћих правила која омогућавају домаћим судовима да оцене прихватљивост тужбе и пре покретања поступка.
(23) Ако је тужени поднео предлог за одбацивање или одбијање тужбеног захтева као очигледно неоснованог, суд би требало да убрзано поступа по његовом предлогу у складу са домаћим правом, како би се убрзала оцена тога да ли је тужбени захтев очигледно неоснован, узимајући у обзир конкретне околности предмета.
(24) У складу са општим начелима парничног поступка, тужилац који подноси тужбени захтев против физичког или правног лица укљученог у јавно деловање сноси терет доказивања да је такав тужбени захтев основан. Ако је тужени поднео предлог за одбацивање или одбијање у раној фази поступка, како би избегао то одбацивање или одбијање у раној фази поступка, тужилац би требало да образложи тужбени захтев барем у толикој мери да суду омогући да закључи да тужбени захтев није очигледно неоснован.
(25) Против одлуке којом се одбацује или одбија СЛАПП тужба у раној фази поступка треба омогућити право жалбе. Такође, у складу са домаћим правом требало би омогућити право жалбе и против одлуке којом се одбацује или одбија предлог за одбацивање или одбијање СЛАПП тужбе у раној фази поступка .