ДИРЕКТИВА (ЕУ) 2024/1069 ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА И САВЕТА
о заштити лица укључених у јавно учешће од очигледно неоснованих тужбених захтева или злонамерних судских поступака („стратешке тужбе против учешћа јавности”)
ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ И САВЕТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ,
узимајући у обзир Уговор о функционисању Европске уније, а посебно његов члан 81 став 2 тачку (ф),
узимајући у обзир предлог Европске комисије,
узимајући у обзир мишљење Европског економског и социјалног комитета (1),
након прослеђивања нацрта законодавног акта националним парламентима, поступајући у складу са редовним законодавним поступком (2),
будући да:
(1) Унија је за свој циљ поставила очување и развој области слободе, безбедности и правде у коме је осигурано слободно кретање лица. Да би успоставила такву област слободе, безбедности и правде, Унија треба да донесе, између осталог, мере које се односе на правосудну сарадњу у грађанским стварима са прекограничним импликацијама и које су потребне за уклањање препрека правилном одвијању грађанских поступака. Тај циљ би требало остварити, ако је неопходно, унапређењем усклађености прописа о грађанском поступку који важе у државама чланицама.
(2) У члану 2 Уговора о Европској унији (УЕУ) наводи се да је Унија заснована на вредностима поштовања људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права и поштовања људских права, укључујући права припадника мањина.
(3) У члану 10 став 3 Уговора о Европској унији наведено је да сваки грађанин Уније има право на учешће у демократском животу Уније. Повељом о основним правима Европске уније („Повеља”) предвиђени су, између осталог, право на поштовање приватног и породичног живота, право на заштиту података о личности, право на слободу изражавања и информисања, које укључује поштовање слободе и плурализма медија, право на слободу окупљања и удруживања и право на делотворан правни лек и на правично суђење.
(4) Право на слободу изражавања и приступ информацијама, утврђено у члану 11 Повеље, укључује слободу мишљења и примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Члану 11 Повеље потребно је дати значење и област примене који одговарају члану 10 Европске конвенције о људским правима („ЕКЉП”) о праву на слободу изражавања како га тумачи Европски суд за људска права („ЕСЉП”).
(5) У својој резолуцији од 11. новембра 2021. о јачању демократије и слободе и плурализма медија у Унији, Европски парламент је позвао Комисију да предложи пакет који обухвата и правно необавезујуће и правно обавезујуће мере како би се одговорило на све већи број стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП тужбе) које се односе на новинаре, невладине организације (НВО), чланове академске заједнице и цивилно друштво у Унији. Европски парламент изразио је потребу за законодавним мерама у областима грађанског и кривичног процесног права, као што су механизми одбијања или одбацивања у раној фази поступка за злонамерне грађанске тужбе, право на потпуну накнаду трошкова који настану за туженог и право на накнаду штете. Резолуција од 11. новембра 2021. садржала је и позив на одговарајућу обуку судија и правника о СЛАПП тужбама, посебан фонд за пружање финансијске подршке жртвама СЛАПП тужби и јавни регистар судских одлука о предметима по СЛАПП тужбама. Поред тога, Парламент је позвао на ревизију Уредбе (ЕУ) бр. 1215/2012 Европског парламента и Савета (3) и Уредбе (ЕЗ) бр. 864/2007 Европског парламента и Савета (4) у циљу спречавања „клеветничког туризма” или тражења најповољнијег суда (форум схоппинг).
(6) Сврха ове директиве је да уклони препреке правилном одвијању грађанских поступака истовремено пружајући заштиту физичким и правним лицима која узимају јавно учешће у питањима од јавног интереса, укључујући новинаре, издаваче, медијске организације, узбуњиваче и браниоце људских права, као и организације цивилног друштва, невладине организације, синдикате, уметнике, истраживаче и чланове академске заједнице од судских поступака који се против њих покрећу како би их одвратили од јавног учешћа.
(7) Право на слободу изражавања представља основно право које се мора остваривати уз осећај дужности и одговорности, узимајући у обзир основно право лица на добијање непристрасних информација и поштујући основно право на заштиту сопственог угледа, заштиту података о личности и приватности. У случају сукоба између тих права све стране морају да имају приступ судовима уз поштовање начела правичног суђења. У ту сврху би овом директивом требало суду или трибуналу, пред којим је покренут поступак, оставити дискреционо право да размотри да ли је примена релевантних заштитних мера примерена у датом предмету. Приликом остваривања таквог дискреционог права суд не би требало да примењује заштитне мере, на пример ако се учешће јавности не врши у доброј намери, као што су предмети у којима је тужени јавним учешћем ширио дезинформације или измишљао тврдње како би нашкодио угледу тужиоца.
(8) Новинари играју важну улогу у олакшавању јавне расправе и преносу и пријему информација, мишљења и идеја. Требало би да могу да обављају своје активности делотворно и без страха како би осигурали да грађани у европским демократијама имају приступ различитим становиштима. Независно, професионално и одговорно новинарство и приступ мноштву информација представљају кључне стубове демократије. Неопходно је новинарима пружити простор који им је потребан да би допринели отвореној, слободној и поштеној расправи и борили се против дезинформација, манипулација информацијама и мешања, у складу са новинарском етиком, и пружити им заштиту увек када поступају у доброј намери.
(9) Ова директива не садржи дефиницију новинара, јер је циљ да се заштити свако физичко или правно лице које је укључено у јавно деловање. Ипак, требало би нагласити да се новинарством бави широк спектар учесника, укључујући репортере, аналитичаре, колумнисте и блогере, као и друга лица која сама објављују своје радове у штампаном облику, на интернету или другде.
(10) Новинари и медијске организације који се баве истраживачким новинарством посебно имају кључну улогу у откривању и сузбијању организованог криминала, злоупотребе моћи, корупције, кршења основних права и екстремизма. Њихов рад је посебно ризичан и они се суочавају са све већим бројем напада, убистава и претњи, као и застрашивања и узнемиравања. Потребан је снажан систем заштитних мера и заштите како би се истраживачким новинарима омогућило да испуне своју кључну улогу чувара питања од јавног интереса, без страха да ће бити кажњени због потраге за истином и информисања јавности.
(11) Браниоци људских права требало би да активно учествују у јавном животу и промовишу одговорност без страха од застрашивања. Браниоци људских права су појединци, групе и организације у цивилном друштву које промовишу и штите универзално призната људска права и основне слободе. Браниоци људских права посвећени су унапређењу и заштити грађанских, политичких, економских, социјалних, културних, климатских, еколошких права, права жена и права ЛГБТИQ особа и борби против директне или индиректне дискриминације, како је наведено у члану 21 Повеље. С обзиром на политике Уније у области животне средине и климе, требало би обратити пажњу и на браниоце еколошких права, јер они имају важну улогу у европским демократијама.
(12) Други важни учесници у јавној дебати, као што су чланови академске заједнице, истраживачи или уметници, такође заслужују одговарајућу заштиту, јер и они могу бити мете СЛАПП тужби. У демократском друштву они би требало да могу да подучавају, уче, истражују, наступају и комуницирају без страха од одмазде. Чланови академске заједнице и истраживачи значајно доприносе јавној расправи и ширењу знања, осигуравају да се јавна расправа одвија на основу информација и сузбијају дезинформације.
(13) За здраву и успешну демократију потребно је омогућити људима активно учешће у јавној расправи без непотребног мешања јавне власти или других моћних учесника, било домаћих или страних. Како би се осигурало смислено учешће, људи би требало да имају приступ поузданим информацијама које им омогућавају да формирају сопствена мишљења и самостално просуђују у јавном простору у коме се разна становишта могу слободно изражавати.
(14) Како би се подстакло такво окружење, важно је заштитити физичка и правна лица од злонамерних судских поступака против учешћа јавности. Такви судски поступци се не покрећу у сврху приступа правди, већ како би се ућуткала јавна расправа и спречило истраживање случајева кршења права Уније и домаћег права и извештавање о таквим случајевима, обично путем узнемиравања и застрашивања.
(15) Поступке по СЛАПП тужбама обично покрећу моћни субјекти као што су појединци, лобистичке групе, корпорације, политичари и државни органи у покушају да ућуткају јавну расправу. Они често укључују неравнотежу моћи међу странкама, при чему тужилац има моћнији финансијски или политички положај од туженог. Иако неравнотежа моћи није неопходан елемент у таквим предметима, ако постоји, знатно повећава штетне и одвраћајуће ефекте судских поступака против учешћа јавности. Ако постоји, злоупотреба економске надмоћи или политичког утицаја тужиоца против туженог, уз непостојање правног основа, изазива посебну забринутост ако се дати злонамерни судски поступци финансирају директно или индиректно из државних буџета и ако се комбинују са другим директним или индиректним државним мерама против независних медијских организација, независног новинарства и цивилног друштва.
(16) Судски поступци против учешћа јавности могу негативно утицати на поверење у и углед физичких и правних лица која су укључена у јавно деловање и могу да исцрпе њихове финансијске и друге ресурсе. Због таквих поступака објављивање информација о одређеном питању од јавног интереса могло би да буде одложено или у потпуности спречено. Трајање поступака и финансијски притисак могу да имају одвраћајући ефекат на физичка и правна лица која су укључена у јавно деловање. Постојање таквих пракси стога може да има одвраћајући ефекат у погледу њиховог рада и да допринесе аутоцензури због могућих судских поступака у будућности, што доводи до осиромашења јавне расправе на штету друштва у целини.
(17) Лица против којих су усмерени злонамерни судски поступци против учешћа јавности могу се суочити са више поступака истовремено, који понекада могу бити покренути пред судовима у различитим државама. Ова директива се примењује само у случајевима грађанске или трговачке природе са прекограничним импликацијама, иако праксе усмерене на спречавање, ограничавање или кажњавање учешћа јавности могу да укључе и управне или кривичне предмете или комбинацију различитих врста поступака. Поступци покренути у надлежности једне државе чланице против лица са пребивалиштем у другој држави чланици обично су сложенији и скупљи за туженог. Тужиоци у судским поступцима против учешћа јавности могу користити и процесне инструменте како би продужили трајање судског поступка и повећали његове трошкове, као и покренули поступак у надлежности суда који сматрају повољним за свој предмет, уместо у надлежности суда који је у најбољем положају да одлучи о тужбеном захтеву (енг. форум схоппинг, односно тражење најповољнијег суда). Финансијски притисак, трајање и разноврсност поступака, као и претња санкцијама представљају моћне инструменте за застрашивање и ућуткивање критичких гласова. Такве праксе уједно непотребно и штетно оптерећују правосудне системе и доводе до злоупотребе њихових ресурса, што представља злоупотребу тих система.
(18) Заштитне мере предвиђене у овој директиви требало би да се примењују на сва физичка и правна лица која су директно или индиректно укључена у јавно деловање. Оне би такође требало да заштите физичка или правна лица која, на професионалној или личној основи, испоручују робу или услуге другом лицу у сврхе директно повезане са учешћем јавности у питању од јавног интереса, пружају подршку том лицу или му помажу, на пример правнике, чланове породице, пружаоце интернет услуга, издавачке куће или штампарије, против којих се води или којима прети судски поступак због испоруке робе или услуга лицима против којих су усмерене СЛАПП тужбе због подршке или помагања тим лицима.
(19) Ова директива би требало да се примењује на све врсте правних захтева или тужби грађанске или трговачке природе са прекограничним импликацијама који се подносе у грађанском поступку, без обзира на врсту суда или трибунала. То укључује поступке за привремене мере и мере предострожности, противтужбе или друге посебне врсте правних лекова доступних у оквиру других инструмената. Ако се у кривичном поступку подносе грађанскоправни захтеви, ова директива би требало да се примењује ако је разматрање тих захтева у потпуности уређено грађанским процесним правом. Ипак, не би је требало примењивати ако је разматрање таквих захтева у целости или делимично уређено кривичним процесним правом.
(20) Ова директива не би требало да се примењује на тужбе које произлазе из одговорности државе за поступке или пропусте у извршавању државних органа (ацта иуре империи) или на тужбе против службеника који поступају у име државе или произлазе из одговорности за поступке јавних институција, укључујући одговорност јавно именованих носилаца функција. Државе чланице би могле да прошире подручје примене процесних заштитних мера предвиђених у овој директиви на такве тужбене захтеве према домаћем праву. У складу са устаљеном судском праксом Суда правде Европске уније, судски поступци би и даље могли да буду обухваћени подручјем примене „грађанских и трговачких ствари”, како се наводи у овој директиви, ако је једна од странака држава или јавно тело, уколико до поступања или пропуста није дошло у оквиру извршавања државне власти. Ова директива не би требало да се примењује на кривична питања или арбитражу.